ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 11/01/2018

"КОД ПРИЈАТЕЉСТВА" ЗА ОЧУВАЊЕ ПОРОДИЧНИХ И ДУХОВНИХ ВРИЈЕДНОСТИ

 

Ако у Русији и Републици Српској будемо учили дјецу духовним вриједностима, важности породице, привлачили их Богу, чак и ако некада у животу буду залутала - она ће знати гдје да се врате, каже Надежда Жеребило, режисер документарног филма о животу младих покољења Русије и Српске "Код пријатељства".

 

Приредила: Милијана ЂОКАНОВИЋ

БИЈЕЉИНА, 11. ЈАНУАРА /СРНА/ - Дјеца која су учествовала у снимању документарног филма "Код пријатељства", по петоро из Бијељине и руског града Азова, из овог пројекта изашла су промијењена, проширила су видике, сазнала много више о култури, традицији и историји своје и земље својих вршњака.

"Када снимаш, не видиш све, тек када смо монтирали схватили смо колико су дјеца дубље осјећала све оно што се дешавало. Мислили смо да то тек олако схватају - базен, играње, а они су у ствари све то много дубље осјећали", наводи режисер филма Надежда Жеребило за Срну.

Она истиче да су руски гледаоци након премијере филма говорили да су осјетили његову искреност, те напоменула да је све снимано спонтано, да дјеци није ништа наметано, а она су много запиткивала, због чега су много тога и научила.

Говорећи о самом снимању филма, које је обављено у Српској у јулу прошле године, а одмах потом у августу у Русији, Жеребилова прецизира да је проблем била велика врућина, више од 40 степени, те оцјењује да је најтеже било сниматељу Антону Бабичу, због тежине опреме коју је носио све вријеме.

Руски учесници су током снимања филма у Републици Српској видјели како се пече ракија, што им је било веома интересантно јер томе нису раније присуствовали.

"Једна бака Живка говори најважније ријечи које су забиљежене у филму, а које може рећи свака бака и мајка: `Зашто подизати дјецу, јагоде, тако лијепе, зашто, да би их послали у рат?!` У том тренутку треба видјети очи те баке", истиче Жеребилова.

Она наводи да је екипа на крају снимања имала 80 часова материјала, те да јој је приликом монтаже било јако тешко што су било шта морали да избаце, те да су филм, који ће данас бити премијерно приказан у Бијељини, на крају свели на сат и по времена.

Руководиоци пројекта сагласни су да нема разлике међу дјецом у Републици Српској и Русији, као и да су се дјеца на позитиван начин промијенила током снимања овог филма. Дјеца су се много зближила и стално контактирају једни друге преко интернета.

Жеребилова напомиње да се сада у руске домове у Азову уселио мирис српске кафе, српског чаја, укус српске воде, а међу руским иконама су и српске.

"Ако у Русији и Републици Српској будемо дјецу привлачили Богу, чак и ако некада у животу буду залутала, када им постане тешко - она ће знати гдје да се врате", истиче Жеребилова.

Она вјерује да су учесници пројекта успјели да нађу заједнички код пријатељства, јер су у плану нови пројекти.

Надежда Жеребило, која руководи руским омладинским театром, напомиње да у Бијељини постоји диван луткарски фестивал, те да је у плану нови пројекат под називом "Клуб дјечије дипломатије", са којим ће конкурисати у фебруару у Русији.

Тај пројекат подразумијева заједничку луткарску представу на интернету, коју би представили и на сверуском фестивалу. Такође, циљ је да се прошире границе и да се направи међународни луткарски фестивал, који може бити одржан и у Бијељини.

У плану је пројекат под називом "Не осврћи се", документарни филм о људима који су преживјели тешка искушења у животу, али се нису предали, већ су кренули даље, јер их је то учинило јачим.

Доктор Наталија Бесмјертнаја, чија је кћерка Марија била један од учесника пројекта "Код пријатељства", истиче за Срну да је на њу највећи утисак оставила блискост и сродност српске и руске душе и то што су сви од првог минута имали осјећај као да се одавно познају и да су најрођенији.

"Може бити да је то негдје у генетском коду", каже Бесмјертнаја.

Она наводи да је још од распада СССР-а у Русији велики утицај америчке културе на дјецу и да почиње да се губи осјећај за породицу, која је веома значајна код Руса и Срба. "Велика је важност породице, та хијерархија - отац, мајка, дјеца - то што многи имају више дјеце", наводи она.

Руководилац пројекта "Код пријатељства" и сниматељ истоименог филма Антон Бабич каже за Срну да му је снимање било веома интересантно, да му није сметала чак ни врућина. "Када почнеш да снимаш, све постаје лако", наглашава Бабич.

Филм "Код пријатељства" ће, након Бијељине, бити приказан и на Палама, затим у Србији, у Кикинди и Београду, а наставља се и приказивање у Русији, гдје су премијере већ одржане у градовима Азов и Армавир.

Филм је урађен на иницијативу организације руског Театра "Кул-шоу", уз подршку Фонда "Православна иницијатива".

Делегација из града Азова, коју је чинило петоро дјеце, режисер и сниматељ Антон Бабич боравила је у посјети Републици Српској од 18. до 25. јула 2017. Са учесницима пројекта био је и протојереј азовског градског округа Александар Мирошниченко.

Учесници пројекта из Републике Српске, међу којима је петоро дјеце, боравили су у августу у Ростовској области у Русији. У делегацији су били и представници Српско-руске заједнице "Завет" из Бијељине, као и старјешина бијељинског Храма Светог Пантелејмона протојереј Горан Ненић.