ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан12/03/2018

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 14. МАРТА /СРНА/ - Данас је сриједа, 14. март, 73. дан 2018. До краја године има 292 дана.

 

1558. - Њемачки цар Фердинанд Први узео титулу римског цара без уобичајеног папиног крунисања.

1776. - Рођена Еустахија Арсић, "прва славјаносербска списатељица". Од најранијег образовања у родном Илоку васпитавана је у духу просвијећености, што је уочљиво у њеном дјелу кроз које провијава космполитски дух 18. вијека. Интересовала се за природне науке и била је поборник модерног васпитања жена. Написала је двије поучне књиге, у којима се преплићу стихови и проза: "Совјет матерниј обоега пола јуности сербској и валахијској" и "Полезнаја размишленија о четирех годиштних временех".

1791. - У Бечу изашао први број "Сербских новина". Штампао их је грчки патриота Маркидес Пуљо, сарадник грчког пјесника и револуционара Риге од Фере. Лист је излазио уторком и петком до краја 1792.

1803. - САД од Француске за 15 милиона долара откупиле њену колонију Луизијану, територију од 123.667 километара квадратних.

1804. - Рођен аустријски композитор Јохан Штраус - Старији, отац популарних композитора Јохана Млађег, Јозефа и Едуарда, најзаслужнији за велику распрострањеност бечког лаког валцера. Најприје је био капелник више забавних оркестара, затим дворског плесног оркестра у Бечу. Дјела: велики број маршева, укључујући "Марш Радецки", валцера, кадрила, полки, галопа.

1820. - Рођен италијански краљ Виторио Емануеле Други, први монарх уједињене Италије, назван "честити краљ". Од ступања на пријесто 1861. до смрти 1878. владао је стриктно као уставни монарх. Претходно је од 1849. био краљ Пијемонта.

1844. - Карлос Антонио Лопес проглашен за првог уставног предсједника Парагваја.

1879. - Рођен њемачки физичар јеврејског поријекла Алберт Ајнштајн, најистакнутији теоретичар физике у 20. вијеку, творац теорије релативитета, добитник Нобелове награде за физику 1921. Студирао је математику и физику на Политехници у Цириху, гдје је добио швајцарско држављанство и оженио се српском математичарком Милевом Марић. Ванредни професор у Цириху постао је 1909, а 1914. директор Кајзер-Вилхелмовог института у Берлину и члан Пруске академије наука, па је поново примио њемачко држављанство. Из Њемачке је емигрирао у САД 1933, послије доласка нациста на власт. Међу великим именима науке био је један од најупорнијих у осуди рата и фашизма. Објавио је 1905. специјалну, а 1916. општу теорију релативности. Објаснио је 1905. закон фотоелектричног ефекта помоћу квантне теорије. Развио је теорију физичког поља, тражећи везу међу гравитационим и електромагнетним пољима. Расправе о основаности теорије релативитета још нису закључене, али је несумњиво да је његов научни рад измијенио представу о свијету и васиони и поставио темељ нових наука. Дјела: "Основи опште теорије релативности", "О специјалној и општој теорији релативности", "Значење релативности", "Теорија Браунових кретања", "Електродинамика тијела у кретању", "Еволуција физике", "Моја слика свијета", "Идеје и мишљења".

1883. - Умро њемачки филозоф јеврејског поријекла Карл Хајнрих Маркс, највећи теоретичар социјалистичке мисли и истакнути вођа западноевропског радничког покрета у 19. вијеку. Завршио је студије филозофије у Берлину, а у 23. години је докторирао филозофију на Универзитету у Јени са изванредно оцијењеном дисертацијом "Разлика између Демокритове и Епикурове филозофије природе". Одустајући од универзитетске каријере, посветио се публицистичком раду у "Рајнским новинама", чији је главни уредник постао 1842. Пруске власти су 1843. забраниле лист, послије чега је отишао у Француску и отад је, с краћим прекидима, цио живот провео у емиграцији, најдуже у Енглеској, гдје је и умро. Од септембра 1844. до краја живота дружио се и сарађивао с њемачким филозофом Фридрихом Енгелсом. С њим је 1847. у Лондону основао Савез комуниста, прву револуционарну радничку организацију. Други конгрес Савеза комуниста задужио га је да напише сажет програм организације и у сарадњи с Енгелсом 1848. издао је брошуру "Манифест Комунистичке партије". Под његовим утицајем 1864. је основана Прва интернационала. Написао је низ капиталних дјела из економије, филозофије, историје и социологије. Дјела: "Прилог јеврејском питању", "Прилог критици Хегелове филозофије права", "Критика Хегелове филозофије државног права", "Економско-филозофски рукописи", "Тезе о Фојербаху", "Њемачка идеологија" /с Енгелсом/, "Света породица" /с Енгелсом/, "Биједа филозофије", "Класне борбе у Француској 1848 - 1850", "Осамнаести бример Луја Бонапарте", "Грађански рат у Француској", "Капитал - критика политичке економије".

1891. - Подморница "Монарх" поставила телефонски кабл испод Ла Манша, што је омогућило телефонску везу Велике Британије и "остатка" Европе.

1903. - Умро српски писац и дипломата Матија Бан, члан Српске краљевске академије, професор београдског Лицеја и шеф пресбироа у вријеме кнеза Александра Карађорђевића. Дјела: драме "Смрт Уроша Петог", "Краљ Вукашин".

1908. - Рођен српски политичар и публициста цинцарског поријекла Коча Поповић, учесник грађанског рата у Шпанији, један од организатора устанка у Србији у Другом свјетском рату. Студије филозофије је завршио на Сорбони у Паризу. Био је на истакнутим војним положајима у Народноослободилачком рату - од команданта Прве пролетерске бригаде до начелника Генералштаба ЈНА. Од 1953. до 1964. био је шеф југословенске дипломатије, а од септембра 1966. до априла 1967. потпредсједник СФРЈ. Послије обрачуна Јосипа Броза с тзв. либералима у Србији 1972. је одстрањен из политичког живота.

1912. - Умро руски физичар Пјотр Николајевич Лебедев, професор Московског универзитета. Проучавао је притисак свјетлости, доказавши постојање механичког импулса код свјетлосних зрака, што је од великог значаја за разумијевање космичких појава. Дјела: "Сила притиска свјетлости на гасове", "Магнетометријско проучавање обртних тијела".

1914. - Цариградским миром Србије и Турске допуњен Лондонски споразум којим је окончан Први балкански рат. Србија и Турска успоставиле односе, ријешена су питања враћања заробљеника, држављанства становника уступљених области, статус муслимана.

1932. - Рођен српски писац, новинар и филмски радник Мирослав - Мика Антић, изузетан лиричар и инвентиван дјечији пјесник, који је у пјесме унио колорит језика банаћанских сељака. За 35 година стваралаштва објавио је више од 30 књига, а радио је и на филмовима "Свети песак", "Доручак с ђаволом". Дјела: збирке пјесама "Испричано за пролећа", "Плаво небо", "Рождество твоје", "Псовке нежности", "Гарави сокак", "Концерт за 1001 бубањ", "Кикинда", пјесме за дјецу "Плави чуперак", "Последња бајка", Насмејани свет", "Шашава књига", "Прва љубав", "Свашта умем", радио-драме "Отужни марш", "Повечерје".

1932. - Самоубиство извршио амерички индустријалац Џорџ Истман, један од пионира фотографије и филма, оснивач компаније "Кодак". Лансирао је 1844. осјетљиви фотографски папир, а 1899. једноставну фото-камеру и потом исте године целулоидну филмску траку прилагођену камери.

1938. - Стријељан руски револуционар Николај Иванович Бухарин послије монтираног судског процеса у вријеме најжешћих стаљинистичких чистки. Осуђен је на смрт под измишљеном оптужбом за шпијунажу као "припадник троцкистичко-зиновјевског и бухариновског контрареволуционарног центра". Био је професор политичке економије Универзитета у Москви и бољшевицима се прикључио 1906, а послије Октобарске револуције 1917. је постао један од водећих идеолога владајуће Бољшевичке партије. Због илегалног револуционарног дјеловања 1910. је прогнан у Сибир, одакле је побјегао и до 1917. живио у Аустрији, Швајцарској, Шведској, Норвешкој и САД. По повратку у отаџбину послије Фебруарске револуције 1917. ушао је у Централни комитет, убрзо и у Политбиро Бољшевичке партије, а од 1918. до 1922. био је главни уредник листа "Правда". Као предсједник Коминтерне 1928. и 1929. противио се потпуној колективизацији, јер је сматрао да је за економију земље штетно укидање приватних посједа на селу. Такође се супротстављао методама обрачуна совјетског диктатора Јосифа Стаљина са старим бољшевицима. Дјела: "Политичка економија рентијера", "Империјализам и свјетска привреда", "Економика прелазног периода", "Теорија историјског материјализма".

1945. - Најтежу бомбу у Другом свјетском рату - "великог слема", тежине 11 тона, британско ратно ваздухопловство избацило на жељезнички вијадукт у њемачком граду Билефелд.

1979. - Најмање 200 људи погинуло приликом пада авиона типа "трајдент" на једну фабрику близу Пекинга.

1980. - У авионској несрећи у Варшави погинуло 87 људи, укључујући 14 чланова америчког боксерског тима.

1983. - Организација земаља произвођача нафте први пут у 23-годишњој историји ОПЕК-а сагласила се са смањењем цијене нафте за 15 одсто.

1986. - Умро српски композитор, диригент и музички критичар Михаило Вукдраговић, професор и ректор Музичке и потом Умјетничке академије у Београду. Композицију и дириговање студирао је у Прагу. Дјела: симфонијска поема "Пут у победу", кантате "Везиља слободе", "Светли гробови", "Србија", гудачки квартети, соло пјесме.

1991. - "Бирмингемска шесторка" - шест Ираца погрешно оптужених да су 1974. подметнули експлозије у пабове у енглеском граду Бирмингем - ослобођена из затвора послије 16 година.

1995. - Астронаут Норман Тагард први је Американац који је полетио у космос руском ракетом, лансираном с космодрома у Бајконуру.

1997. - Умро амерички филмски режисер аустријског поријекла Фред Цинеман, аутор филмова реалистичке опсервације и ангажованог третмана социјалних проблема и унутрашњих моралних сукоба. Филмови: "Очи у ноћи", "Седми крст", "Људи", "Тереза", "Тачно у подне", "Сват", "Одавде до вјечности" /награда "Оскар"/, "Оклахома", "Шешир пун кише", "Старац и море", "Прича о калуђерици", "Човјек за сва времена" /награда "Оскар"/, "Операција шакал".