ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 12/03/2018

ОНИ КОЈИ СУ ОДБИЛИ ДИСТРИКТ - ОДБИЛИ СУ МУЛТИЕТНИЧКУ БиХ

 

Прихвативши понуду тадашњег предсједника Србије Слободана Милошевића да узму и оно што су Срби држали војнички и популационо у Сарајеву, тадашњи муслимански лидери добили су Сарајево, а изгубили БиХ. Ону коју су, наводно, бранили.

 

Пише: Ненад ТАДИЋ

САРАЈЕВО, 12. МАРТА /СРНА/ - Март 1996. године означио је дефинитиван крај БиХ у главама и душама већине Срба - ако је и било, какве-такве, намјере да се изгради заједница мултиетничког типа, егзодус сарајевских Срба отворио је пут према Републици Српској као јединој преосталој оази спаса и живота.

Бошњачко пристајање у Дејтону да добију цијело Сарајево, умјесто да тај град постане дисктрикт и копча за неку идеју заједничког живота мјесто "суживота", отријезнио је не само сарајевске, већ и главе Срба са осталих подручја БиХ.

Изгубивши Сарајево, у којем су вијековима живјели и дијелове града које су у рату одбранили, Срби су затворили то поглавље своје и историје БиХ и потпуно се окренули себи, окренувши се Републици Српској. Демографски и политички.

Прихвативши понуду тадашњег предсједника Србије Слободана Милошевића да узму и оно што су Срби држали војнички и популационо у Сарајеву, тадашњи муслимански лидери добили су Сарајево, а изгубили БиХ. Ону коју су, наводно, бранили.

Одустајање од дистрикта Сарајево и мултиетничког града зарад намјере да се од њега направи главни бошњачко-муслимански град у овом дијелу Европе заправо је крунски доказ за шта су се, заиста, бориле врхушке, политичка и војна, ратне сарајевске владе.

Када је у Сарајеву одбачена посљедња спона за мултиетнички живот прихватањем понуде да цијели град уђе у састав Федерације БиХ - маске су пале.

Данашње понуде из бошњачких кругова за стварање дистрикта само су одавно прочитане понуде за реинтеграцију Јахорине, Требевића, Романије и рубних насеља око града у Сарајево. Наравно, федерално.

Према попису из 1991. године, у Сарајеву је живјело 157.526 Срба - плус неколико десетина хиљада такозваних Југословена, међу којима је, такође, било много лица српске националности.

Срби су чинили више од 30 одсто укупног становништва града, а данас их, након егзодуса и рата, има мање од три одсто. На подручју БиХ не постоји слично подручје са којег је нестало тако много становништва као посљедица ратних сукоба.

Да су Срби раскрстили са БиХ, када им је практично отето право на град, показује и незапамћен случај током масовне сеобе - одношење гробова, односно посмртних остатака својих најмилијих. Тако поступају само они који заувијек одлазе.

Приче за спољну употребу сарајевске политичке чаршије о "добровољном одласку" толиког броја људи могу да прођу само у строго контролисаним уџбеницима бошњачких школа и политичкој мантри која живи још само у центру тог некада заиста мултиентичког града.

Пријетње и упозорења да ће бити похапшени сви који су носили униформе Војске Републике Српске - све то је данима само поспјешивало егзодус Срба. Бошњачко руководство угледало се на препоруку тадашњег хрватског предсједника Фрање Туђмана генералима прије акције "Олуја":

Позивати