ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 06/04/2018

УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ ОСТАЈУ ВЕЛИКА МРЉА ДО ДАНАС

 

Онима који се буне што у хрватском дијелу Мостара постоје улице Јуре Францетића и Јуре Бобана не смета што се у Сарајеву школа зове по Мустафи Бусулаџићу, освједоченом антисемити, упозорава предсједник Јеврејске заједнице БиХ Јакоб Финци.

 

Разговарао: Невенко ЕРИЋ

САРАЈЕВО, 6. АПРИЛА /СРНА/ - Предсједник Јеврејске заједнице БиХ Јакоб Финци упозорава да је власт у Хрватској нашла начин да прихвати обиљежја којима се велича усташка Независна Држава Хрватска /НДХ/, те да злочини усташа остају велика мрља до данашњег дана.

Финци у интервјуу Срни истиче да је власт у Хрватској "образложила да поздрав `За дом спремни!` није усташки него војне формације - Хрватске оружане снаге
/ХОС/".

"Кад год се приближава 10. април /дан оснивања НДХ/ увијек се ишчекује на који начин ће покушати да тај датум обиљеже они који још у сновима живе ту творевину", напомиње Финци.

Он наводи да "чак и чудновата комисија коју је Хрватска формирала за тоталитарне режиме покушава да изједначи фашизам и комунизам, којег у Југославији никад није било".

"Условљава се да, ако не може да се употребљава поздрав `За дом спремни!`, не може нигдје бити ни звијезде петокраке, што је ван памети", наглашава Финци.

Уз подсјећање да је од око 70.000 Јевреја, колико их је почетком Другог свјетског рата живјело у бившој Југославији, страдало близу 85 одсто, Финци напомиње да је НДХ за четири године трајања нанијела много зла, не само Јеврејима, него и Србима и осталима.

"Остали су непресуђени многи који су се огријешили не само о људска, него и Божија права", наглашава Финци и указује на чињеницу да су усташе у убијању Јевреја, Срба и осталих нехрвата биле толико сурове да су их на то упозоравали чак и Нијемци.

Према његовим ријечима, ни 45 година мирног периода суживота није успјело да избрише ружне трагове злочина из Другог свјетског рата.

Он упозорава да онима који се буне што у хрватском дијелу Мостара постоје улице Јуре Францетића и Јуре Бобана, не смета што се у Сарајеву школа зове по Мустафи Бусулаџићу, освједоченом антисемити.

Финци потврђује да Јевреји у посљедњем грађанском рату у БиХ нису доживјели страдање каквом су били изложени у Другом свјетском рату.

"Јеврејска заједница у БиХ и хуманитарна организација `Ла беневоленција` 1992. године дочекале су рат прилично спремне зато што је било очито да ће након дешавања у Словенији и Хрватској рат доћи и у БиХ, мада се народ надао да ће бити избјегнут.

Ми смо организовано евакуисали, поготово из Сарајева, углавном старе и дјецу", напомиње Финци.

Према његовим ријечима, више од 40 одсто евакуисаних Јевреја вратило се у Сарајево, што је процентално далеко више него што се вратило Срба и Хрвата, па и Бошњака који су за вријеме рата напустили Сарајево.

"Данас у БиХ имамо нешто мање од 1.000 Јевреја који живе у шест јеврејских општина - Сарајево, Мостар, Зеница, Тузла, Бањалука и Добој. БиХ је једна од ријетких земаља у Европи у којој нема антисемитизма и ми као Јевреји смо тиме задовољни", наглашава Финци.

Највећа јеврејска заједница данас је поново у Сарајеву, гдје јеврејска општина броји око 800 чланова, док у Републици Српској јеврејска заједница има око 200 чланова - по стотину у Добоју и Бањалуци.