ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 07/04/2018

РУСКА МАТРЈОШКА ЈЕ СТАРА ТЕК 130 ГОДИНА

 

Према књизи "Руска матрјошка - историја играчке", највећи сет матрјошке, који је направила Јулија Березнитскаја из Русије, броји 51 фигуру, од којих највиша има 53,97 центиметара, а најмања 0,31 центиметар.

 

Приредила: Весна ШУРБАТ

БЕОГРАД, 7. АПРИЛА /СРНА/ - Руска дрвена лутка на расклапање матрјошка или бабушка, како је погрешно називају на Балкану, стара је око 130 година, иако многи Руси сматрају да је њено поријекло вијековима старије.

Руски умјетник Светлана Иљина, члан Асоцијације народних заната Русије, наводи за Срну да се ауторима прве матрјошке сматрају руски занатлија Василиј Звјоздочкин и умјетник Сергеј Маљутин, који су ову лутку израдили око 1890. године.

"Ако на улици питате Русе колико је стара матрјошка, углавном ће рећи да су старе 300, 500, па и 1.000 година. Нама се чини да је веома стара. Али, није. Идеја се појавила крајем 19. вијека", каже Светлана.

Према њеним ријечима, прва матрјошка, када је исклесана, имала је осам фигурица /мајка и седам кћерки/.

"Када ми нешто радимо први пут, не размишљамо колико. У случају матрјошке, испало је осам", рекла је она.

Светлана прича да је занатлија Василиј Звјоздочкин исклесао у дрвету прву руску матрјошку, а умјетник Маљутин ју је исцртао и обојио, тако да се овај и неки други комплети оригиналне руске матрјошке данас чувају у музеју играчака Сергијев Посад, старог града на 73 километра од Москве, гдје је и направљен први индустријски прототип руске матрјошке.

"Када је исклесана добијен је облик жене. А ко може да буде унутар жене? Па, дјеца. Због тога Матрјона, иначе женско име популарно у 19. вијеку на селу, такође, означава жену која има много дјеце", каже Светлана.

Додаје да је ријеч матрјошка настала од имена Матрјона, односно матрјошка је "мала жена".

"Када видимо прву руску матрјошку, схватимо зашто се тако и зове. То је мама и унутар ње дјеца. Одмах постаје јасно зашто то није бака, како сви кажу. Има лутака матрјошки које представљају цијелу породицу - тату, маму, дјецу", наводи она.

У сваком случају, каже Светлана, прва руска матрјошка је као играчка већ 1900. године била представљена на Свјетској изложби у Паризу, гдје је била проглашена најбољом расклопивом играчком како с васпитног, тако и са техничког гледишта. Матрјошка је изазвала сензацију и добила бронзану медаљу.

"Имала је тек десет година, а већ је освојила љубав цијелог свијета. Постала је веома популарна у Русији, али је много коштала. Била је замишљена као играчка за дјецу. Прве су биле скупе, јер их је требало исклесати, исцртати и обојити. Људи су почели да их купују као украс у кући", наводи Светлана.

Према књизи "Руска матрјошка - историја играчке", највећи сет матрјошке, који је направила Јулија Березнитскаја из Русије, броји 51 фигуру, од којих највиша има 53,97 центиметара, а најмања 0,31 центиметар.

Традиционални дизајн матрјошке је лик младе руске жене одјевене у народну ношњу са марамом на глави.

У Русији прије револуције женско име Матрјона било је веома популарно и води поријекло од латинске ријечи "матрон", што је у Старом Риму означавало слободно рођену жену која је удата, има добру репутацију и припада вишем слоју.

Касније се у руском језику ријеч "матрјона" користила у значењу поштована жена, мајка породице, а касније се тај израз користио специјално за опис јарко офарбаних дрвених лутака прављених тако да једна буде у другој.

На тај начин мајка-лутка са многобројним кћеркама-луткама у њој симболички изражава древни симбол људске културе и сматра се симболом мајчинства и плодности.

Прије прављења матрјошки, руски умјетници су правили васкршња јаја и јабуке, који су стављани једни у друге. Израда је вршена без икаквих мјерења, а мајстори су се ослањали на интуицију и вјештину.

Званично, прва матрјошка у Русији израђена је 1890. године у радионици имања Абрамцево, код Москве, чији је власник био Сава Мамонтов, привредник и мецена.

Једне суботње вечери неко је у радионицу донио смијешну јапанску лутку ћелавог старца Фукураме /јапанског бога среће/, која се састојала од седам фигурица сложених једна у другу.

Нико не зна одакле се она појавила, али постоје разне легенде, од којих најпопуларниија гласи да је прву такву лутку направио руски монах на јапанском острву Хоншу.

Један од Мамонтових умјетника Сергеј Маљутин одлучио је да направи нешто слично лутки Фукураме, али са руском специфичношћу и духом, што ће представљати културну и умјетничку традицију Русије.

Тако је Сергеј Маљутин направио скицу лутке и замолио занатлију Василија Звјоздочкина да је изради, а потом ју је Маљутин обојио у складу са сопственим дизајном.

Прва руска матрјошка састојала се од осам лутака - мајке и седам кћерки. Међу ликовима матрјошки су младе дјевојке одјевене у јарке сарафане /одјећа/, религиозне жене у конзервативној одјећи, младожење, невјесте, пастири са фрулама, те старци са раскошним брадама.

Понекад је матрјошка представљала цијелу породицу са укућанима и многобројном дјецом, а неке су посвећиване историјским темама и личностима руских витезова, племића, па чак и књижевним ликовима.

На примјер, на стогодишњицу рођења Николаја Гогоља, 1909. године, израђена је матрјошка са мотивима из његових дјела - Тараса Буљбе, Пљушкина, Гувернера, а 1912. године, на стогодишњицу Отаџбинског рата против Наполеона, матрјошке су представљале ликове руских генерала Кутузова и других војсковођа, док су неке имале и призоре из бајки.

У посљедње вријеме су веома популарне матрјошке са ликом политичара, као што је руски предсједник Владимир Путин.

У галерији "Прогрес" у Кнез Михаиловој улици у Београду до 22. априла траје фестивал руско-српске културе, гдје посјетиоци, осим копија првих матрјошки, могу видјети и купити и друге типове ових фигура, као и разне друге рукотворине из Русије.