ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 10/04/2018

ОЖИВЉАВАЈУ СЕ НАЗИВИ И СИМБОЛИ НДХ, А МЕЂУНАРОДНИ ФАКТОРИ ЋУТЕ

 

Покушај да се умањи или порекне злочин може се видјети и кроз употребу модерног хрватског језика - на "Википедији" Јасеновац се назива "Сабирним логором", што је супротно одредницама међународних језика у којима се он означава концентрационим логором смрти, упозорава члан Свјетског јеврејског конгреса Дарио Атијас.

 

Разговарао: Александар ЛУКИЋ

ДОБОЈ, 10. АПРИЛА /СРНА/ - Члан Свјетског јеврејског конгреса Дарио Атијас упозорава да "лабилан став међународних представника, уз незрелост домаћих политичких структура, допушта у Федерацији БиХ именовање улица или јавних објеката по именима нацистичких и усташких ратних злочинаца".

Он у интервјуу Срни подсјећа на називање основне школе у Доброшевићима по Мустафи Бусулаџићу или улице у Мостару по Јури Францетићу.

Несметано ширење мржње према Јеврејима омогућава и слободна улична продаја антисемтиских књига као што су "Мајн кампф" и "Протокол сионских мудраца".

"То је недопустиво, али политику међународне заједнице дјелимично чине јаснијом актуелна дешавања у Хрватској, једне од потписница Дејтонског мировног споразума.

Она, иако то званично пориче, има велики утицај на Хрвате у БиХ, а не може да се суочи са злочинима својих предака над Јеврејима у Другом свјетском рату", истиче Атијас.

Он као лоше примјере наводи постављање усташких табли на јавним мјестима, као и усташки поздрав "За дом спремни!", који је све заступљенији код данашње хрватске деснице.

Ту су и дипломатски наступи хрватских званичника, па иступ хрватског предсједника Колинде Грабар Китаровић током званичне посјете Аргентини, која је била уточиште за усташке злочинце са подручја Хрватске из Другог свјетског рата.

"Покушај да се умањи или порекне почињен злочин може се видјети и кроз употребу модерног хрватског језика, па се на `Википедији` Јасеновац назива `Сабирним логором`, што је супротно одредницама међународних језика у којима се он означава концентрационим логором смрти", упозорава Атијас.

Као што се хрватска политика претаче преко њених граница према хрватском народу у БиХ, тако се прелива и међусобно увезана екстремна десница из Европе - све наглашенија према мањинама, посебно у Бугарској, Мађарској, па и у Пољској.

"То су ствари којих смо као јеврејске заједнице свјесни, те суочени с тим покушавамо да ширимо позитиван дух. Али, у том покушају да унаприједимо сарадњу са властима на свим инстанцама неопходна је и подршка међународне заједнице да се примијене већ потписане конвенције о људским правима", наводи Атијас за Срну.

Он указује да власти у Републици Српској имају више осјећаја по том питању.

Атијас наводи да Јевреји за пар година прослављају 500 година боравка на подручју садашње у БиХ, у којој данас живи свега њих 1.000 у шест јеврејских општина, од око 70.000, колико их је живјело до Другог свјетског рата.

"Комшијски односи су врло спефични односи у БиХ. Некада је то добро, а некада лоше", истиче Атијас, који је и извршни потпредсједник Јеврејске општине Добој.

Када је ријеч о Добоју, Атијас оцјењује да се чланови ове заједнице данас осјећају прилично безбједно и живе у толерантној средини, у односу на дешавања у региону.

"На подручју добојске регије до Другог свјетског рата живјело је између 120 и 140 јеврејских породица, а податке о њиховом животу црпимо из различитих извора, тако и из архива локалне православне цркве, исламске заједнице, али и католичке цркве", наводи Атијас.

Он појашњава да је сва документација о постојању Јевреја у Добоју уништена, те да су поједина свједочанства прикупљена у периоду Федеративне Народне Републике Југославије, као и да су смјештена у Музеју БиХ, Земаљском музеју и Музеју геноцида у Београду.

"Нажалост, данас нам нису доступни на увид подаци о некадашњој имовини у посједу Јевреја, а који се налазе у добојском Земљишнокњижном уреду", наводи Атијас.

Он каже да су страдања добојских Јевреја током Другог свјетског рата документована у ријетким публикацијама, а на основу архива депеша загребачког поглаварства тадашње Независне Државе Хрватске /НДХ/ са јасним инструкцијама о њиховој депортацији, као и свједочењима савременика.

"Жене и дјецу су углавном депортовали у Ђаково у Хрватској, док су мушкарци одвођени у Јасеновац, Стару Градишку и Доњу Градину. Нема података да се ико жив вратио", истиче Атијас.

Атијас је најавио да 2021. године у Добоју желе да обиљеже 500 година постојања Јевреја у БиХ, 150 година у Добоју, те 81 годину од депортације у концентрационе логоре.

Он поручује и да неће одустати од намјере да се јеврејској заједници врати или на други прихватљив начин обештети вриједност одузете имовине у Добоју, коју данас несметано препродају или издају страна приватна лица и Градска управа.