ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Култура14/05/2018

РУСИЈА ДОНИРАЛА САНУ ДИГИГИТАЛИЗОВАНУ КОЛЕКЦИЈУ СРПСКИХ РУКОПИСА

 

БЕОГРАД, 14. МАЈА /СРНА/ - Генерални директор Руске националне библиотеке из Санкт Петербурга Александар Иванович Вислиј уручио је данас дигитализовану колекцију српских средњовјековних рукописа и књига из фонда ове руске библиотеке предсједнику Српске академије наука и уметности /САНУ/ Владимиру Костићу.

 

Донација садржи 375 фајлова српских рукописних књига из периода од 12. до 16, али и из каснијих вијекова, скенираних током 14 мјесеци и похрањених на хард-диску, који ће јавности бити доступни у дигиталном облику, а радиће се и на изради фототипских издања.

Свечаном уручењу у згради САНУ присуствовали су министар културе Србије Владан Вукосављевић, амбасадори Русије и Србије Александар Чепурин и Славенко Терзић, представници српских културних установа, као и Српске православне цркве.

Вукосављевић је истакао да је ово велики дан за српску културу и донаторски гест за памћење, јер донација представља велики допринос изучавању српске културе и историје, као и њеној популацији у свијету.

"У великој шуми словенске културе, која вековима обогаћује и светску културу и цивилизацију, овога пута је највеће дрво - руско дрво, које је пренело драгоцене храњиве материје српској култури. Помоћ Руске националне библиотеке из Санкт Петербурга јесте помоћ очувању српског културног језгра", рекао је Вукосављевић.

Костић је навео да један одсто рукописа потиче из 12. вијека, 14 одсто из 13. вијека, 28 одсто из 14. вијека, 23 одсто из 15. вијека и 34 одсто из 16. вијека и каснијих вијекова, а њихово поријекло утврдиће стручњаци у наредном периоду.

Костић је нагласио да о значају донације довољно говори чињеница да је то више од половине српских средњовјековних рукописа, колико их је преостало у бомбардовању Народне библиотеке Србије у Другом свјетском рату, а које су данас у фонду САНУ.

Вислиј је рекао да је процес скенирања рукописа трајао 14 мјесеци и то је свакодневно радило пет до шест људи, не рачунајући оне који су помагали у том процесу, који, између осталог, подразумијева и пренос из просторија у којима су се чували.

Он је навео да у овој донацији ријеч о рукописима које су са путовања доносили руски трговци и монаси, који су их куповали или добијали на поклон, а похрањивани су у фонд ове библиотеке током 18. и 19. вијека, односно од њеног формирања 1814. године, као Руске императорске библиотеке.

Вислиј је рекао да није искључено да у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу има још старих српских рукописа који још нису откривени и обећао да ће, уколико буду пронађени и они бити дигитализовани и поклоњени.

Он је нагласио да процес дигитализације старих рукописа представља мукотрпан процес који захтијева средства и одговарајућу опрему и истакао допринос Добротворног Фонда Елене и Генадија Tимченка, чији је оснивач почасни генерални конзул Србије у Санкт Петербургу, Генадиј Николајевич Tимченко, а који је омогућио реализовање донације.

Као знак захвалности за помоћ у реализацији овог вриједног пројекта, Извршни одбор САНУ додијелио је Добротворном фонду Елене и Генадија Тимченка Повељу и Плакету, коју је данас, у име Фондације, примио амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић.