ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан15/05/2018

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 17. МАЈА /СРНА/ - Данас је четвртак, 17. мај, 137. дан 2018. До краја године има 228 дана.

 

1395. - Краљевић Марко - према оскудним историјским подацима - погинуо на Ровинама као турски вазал у бици против влашког војводе Мирче. Као најстарији син и насљедник краља Вукашина Мрњавчевића, послије очеве погибије 1371. у Маричкој бици против Турака, наставио је да влада српским областима око Призрена, Скопља и Прилепа. Поузданих података о његовом животу и владавини готово да нема, али је у народним пјесмама идеализован као узор јунаштва, витештва и честитости, као заштитник нејаких од зулума и насиља. Он је најпопуларнији лик српских народних пјесама.

1510. - Умро италијански сликар Сандро Ботичели, који је радио религиозне и алегоријске композиције, а посебно је познат по ликовима Богородице с малим Христом. Његов цртеж је елегантан и узнемирен, ликови идеализовани, а цијело дјело прожето меланхолијом и лирским расположењем. Дјела: "Поклоњење краљева", "Прољеће", "Рођење Венере" и илустрације за "Божанствену комедију" Дантеа Алигијерија.

1749. - Рођен енглески љекар Едвард Џенер, проналазач вакцине против великих богиња, чиме је утемељио модерну имунологију. Уочио је да људи заражени крављим богињама не добијају велике богиње ни у вријеме епидемија. Послије двије деценије рада у мају 1796. године успјешно је вакцинисао једног осмогодишњег дјечака. Његова вакцина је убрзо у цијелом свијету прихваћена као поуздана заштита од смртоносних великих богиња.

1809. - Француски цар Наполеон Први издао декрет којим је присвојио папске територије.

1838. - Умро француски свештеник и дипломата Шарл Морис де Таљеран Перигор, вјешт и бескруполозан политичар. Као представник трећег сталежа и предсједник Уставотворне скупштине, која је засједала од 1789. до 1791. године, издејствовао је да скупштина секуларизује црквена имања и претвори их у национална добра. Током Француске револуције постајао је све умјеренији и емигрирао је послије проглашења републике 1792. Вратио се 1796. и у вријеме Директоријума и владавине цара Наполеона Првог био је шеф дипломатије. Предвиђајући Наполеонов слом, издао је господара и ступио у контакт с руским царем Александром Првим и аустријским канцеларом Клеменсом Метернихом. У првом периоду Рестаурације био је 1814. и 1815. предсједник владе, а у вријеме Јулске монархије амбасадор у Лондону од 1830. до 1834.

1866. - Умро француски композитор Ерик Сати, противник импресионизма и поборник специфичног упрошћеног музичког израза. Посебно је гајио хумор и гротеску. Дјела: балет "Природа", клавирске композиције "Хладни комади", "Осушени ембриони", "Три комада у облику крушке".

1900. - Рођен ирански вјерски вођа ајатолах Рухолах Хомеини, који се 1979, послије збацивања шаха Мохамеда Резе Пахлавија, вратио у Иран из избјеглиштва. Владао је до смрти 1989, успоставио систем теократске диктатуре и инсистирао на ширењу исламске револуције, што је подразумијевало и подршку исламским терористима широм свијета.

1911. - Рођена америчка филмска глумица ирског поријекла Морин О'Саливен, позната по улогама Тарзанове партнерке Џејн у серији филмова с Џонијем Вајсмилером. Филмови: "Тарзан и његова другарица", "Тарзан и његов син", "Тарзанова највећа авантура", "Тарзан у Њујорку", "Високи човјек", "Дејвид Коперфилд", "Ана Карењина", "Браћа Маркс на тркама", "Кардинал Ришеље", "Понос и предрасуде".

1917. - Умро српски војсковођа и војвода Радомир Путник, који се као сјајан стратег посебно истакао у балканским ратовима и у Првом свјетском рату, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1916. У два српско-турска рата од 1876. до 1878. командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом, јединицама које су се истакле у борбама на Јавору, Кревету, Великом Шиљеговцу, Ђунису, око Пирота и у ослобађању Ниша, Врања и Гњилана. У српско-бугарском рату 1885. био је начелник Штаба Дунавске дивизије, а 1890. је постављен за помоћника начелника Генералштаба. Тада је у програм обуке старјешина увео рјешавање тактичких задатака на Вишој школи Војне академије, у којој је предавао тактику и генералштабну службу. Команда над Шумадијском дивизијском облашћу повјерена му је 1893, али му је 1895. одузета и 1896. је пензионисан под сумњом да сарађује с Радикалном странком. Реактивиран је 1903. послије убиства краља Александра Обреновића и од тада је као начелник Генералштаба и министар војске 1904, затим од 1906. до 1908. и 1912. руководио ратним припремама. Умногоме захваљујући њему, српска војска је наоружана брзометним оружјем и тешком артиљеријом, утврђена је њена доктрина, повећан је и обучен резервни старешински кадар, отворене су официрске школе родова, обучено више генерација генералштабних официра, израђени су ратни планови и прописани поступци мобилизације. У Првом балканском рату је као начелник Штаба Врховне команде знатно допринио побједи српских армија у неочекиваном судару с турском војском у Кумановској, а затим у Битољској бици у октобру и новембру 1912. У Другом балканском рату 1913. правовремено је распоредио и припремио војску, предвидјевши бугарски напад, што је било одлучујуће за тријумф у Брегалничкој бици. У Првом свјетском рату 1914. вјештим маневрисањем и груписањем главнине српских снага допринио је сламању надмоћних аустроугарских трупа у Церској и Колубарској бици. Руководио је повлачењем српске војске 1915, осујетивши низом маневара намјеру њемачке Врховне команде да је у садејству с бугарским и аустроугарским трупама опколи и уништи, али су га претходно савезници - погрешно процијенивши ситуацију - онемогућили да офанзивом спријечи Бугарску да ступи у рат на страни Централних сила. У току повлачења српске војске тешко је оболио и упућен је на лијечење у Француску, гдје је умро.

1935. - Умро француски композитор Пол Дика, професор Париског конзерваторијума, који се инспирисао класичном традицијом, обогативши је утицајем касноромантичара и импресиониста. Дјела: оркестарски скерцо "Чаробњаков ученик", опера "Аријадна и Плавобради", кореографска поема "Пери".

1940. - Нацистичка Њемачка у Другом свјетском рату окупирала главни град Белгије - Брисел.

1946. - Због сарадње са њемачким нацистима, премијер Румуније у Другом свјетском рату Митри Антонеску осуђен на смрт.

1954. - Врховни суд САД оспорио правило из 1896. да образовање треба да буде "одвојено али једнако", чиме је одбачена расна сегрегација у државном школском систему.

1957. - Египат забранио израелским трговачким бродовима да пролазе кроз Суецки канал.

1965. - Између САД и Велике Британије обављен први трансатлантски ТВ пренос програма у боји. Амерички комерцијални телекомуникациони сателит "Ерли Бирд" преносио је емисију америчке ТВ мреже НБЦ "Нови поглед на стару Енглеску".

1974. - Од три експлозије аутомобила бомби у центру Даблина погинуло 32 и рањено више стотина људи.

1987. - Ирачки ратни авион "Ф-И мираж" испалио двије "егзосет" ракете на амерички војни брод "Старк", који је патролирао Заливом, усмртивши 37 и ранивши 62 морнара.

1991. - Руска Федерација независних синдиката одбацила одлуку совјетског предсједника Михаила Горбачова о забрани штрајкова.

1992. - У сарајевском насељу Пофалићи муслимани убили више од 200 Срба и запалили њихове куће. Истовремено, из насеља Отес и Ступ грађани хрватске националности масовно су иселили због покушаја муслимана да их присилно мобилишу у војску.

1994. - Његова светост патријарх московски и цијеле Русије Алексиј Други, Његова светост патријарх српски господин Павле и загребачки надбискуп кардинал Фрањо Кухарић потписали "Сарајевску декларацију," у којој позивају на мирно рјешавање спорова, достојанство, слободу и права свих народа.

1994. - У Малавију одржани први вишепартијски избори, на којима је власт изгубио предсједник Камузу Банда, који је три деценије диктаторски управљао том афричком државом.

1995. - Бјежећи испред хрватске офанзиве, око 270 Срба из општина Пакрац и Окучани успјело прећи на територију Републике Српске. Због жестоких напада муслиманских јединица, истог дана у српске општине Бихаћ и Петровац избјегло неколико хиљада жена, дјеце и старих особа.

1995. - Побједник предсједничких избора у Француској Жак Ширак преузео дужност шефа државе, обећавши да ће улити нов елан нацији раздираној неједнакошћу и незапосленошћу.

1997. - У Киншаси, главном граду Заира, ушле побуњеничке снаге, чији је вођа Лоран Кабила преузео власт као нови шеф државе, дан послије бјекства из Киншасе предсједника Мобутуа Сесе Сека. Кабила је објавио да је назив Заира промијењен у Демократска Република Конго.

1998. - Припадници сепаратистичког покрета "Тамилских тигрова" убили Сароџинија Јогесварана, градоначелника Џафне, града на сјеверу Шри Ланке.

1999. - Изборе у Израелу добио вођа Лабуристичке партије Ехуд Барак, чиме је окончана трогодишња владавина премијера Бењамина Нетањахуа, лидера десничарског Ликуда, што је означило нови подстрек мировном споразуму Израела с Палестинцима.

2014. - Влада Републике Српске прогласила ванредну ситуацију на територији цијеле Републике због незапамћених катастрофалних поплава које су захватиле градове око ријека Босне, Дрине и Саве. У поплави су највише страдали Добој, Шамац, Бијељина, Лопаре, Челинац, Бањалука, Србац, Пелагићево, Брчко, Модрича, Шековићи. Свјетска банка процијенила је да је начињена штета од 1,1 милијарду евра.