ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 02/06/2018

БОРОВЧАНИН: МУСЛИМАНСКЕ СНАГЕ УБИЈАЛЕ СУ НА ПРЕВАРУ

 

Иако су нас мјештани српских села са тог подручја упозоравали да не би требали вјеровати у обећање муслиманске војске, колона је наставила пут све до кањона у коме смо мучки нападнути, сјећа се Зоран Боровчанин.

 

Разговарала: Добрила АБАЗОВИЋ

СОКОЛАЦ, 2. ЈУНА /СРНА/ - Напад на хуманитарни конвој код Жепе, који је допремао храну војницима на ТВ репетитору на Зловрху, једно је од најмасовнијих страдања српске војске у минулом одбрамбено-отаџбинском рату.

Сваке године 4. јуна представници општина и борачких организација Сарајевско-романијске регије полажу вијенце на споменик код Жепе на коме су исписана имена 45 погинулих учесника колоне.

Колони возила чију су пратњу чинили војници са подручја Пала, придружила се и група бораца са подручја Сокоца са неколико транспортних и борбених возила са задатком да обезбиједе пут.

Међу њима је био и Зоран Боровчанин, данас педесетшестогодишњак, који је борбеним возилом обезбјеђивао сам крај конвоја.

Он ће каже ове године први пут након 26 година посјетити мјесто страдања својих сабораца, убијених на Спасовдан 1992. године.

Никада раније није желио да говори о подмуклом нападу муслиманских снага из Жепе, у коме су насумице убијали људе у колони која је требала да допреми храну и воду за војнике код ТВ репетитора на коти Зловрх.

Они су се нашли у окружењу муслиманских снага и били одсјечени од команде, па је велики број српских бораца убијен, масакриран, рањен или заробљен.

Према преговорима представника ЈНА и представника муслиманских снага из Жепе, колона је требала проћи мирно до коте Зловрх, поред села Берак, не улазећи у Жепу.

"Иако су нас мјештани српских села са тог подручја упозоравали да не би требало да вјерујемо у обећање муслиманске војске, колона је наставила пут све до кањона у коме смо мучки нападнути са високих литица обрушеним стаблима и огромним стијенама, док су људи на челу колоне покушавали поправити порушени мост", сјећа се Боровчанин.

Он каже да се први тенк, који је имао улогу заштите у случају напада на конвој, насукао на оборена стабла и склизнуо са пута, па је кретање колоне возила у конвоју било потпуно онемогућено.

"Са краја колоне гледао сам сав тај ужас испред себе, а нисам могао помоћи људима који су убијани без могућности да се бране или нађу излаз за повлачење. Ноћ је донијела додатне невоље и само смо могли чути тупе ударе отиснутог камења и стабала са околних литица и јаук рањених људи", прича Боровчанин за Срну.

Он сматра да су људи са подручја Жепе били искусни ловци и да су ловачким пушкама и снајперима пуцали на све што се креће на блокираном путу.

Боровчанин наводи да је било онемогућено било какво активирање неколико борбених и транспортних возила због високе шуме и камених литица, са којих су се одбијала дејства по учесницима у конвоју.

Њему је у посебном сјећању остао тренутак када је некако успио да се пробије до комбија у коме је требала да се налази храна за војнике на Зловрху.

"Када сам подигао цераду - видио сам много погинулих. Два-три часа након тога био сам ван себе и нисам знао шта се дешава", присјећа се Боровчанин.

Тек након два дана, када је 6. јуна стигла једна од јединица Војске Републике Српске у помоћ и када је омогућено повлачење преживјелих, међу борцима се чула прича да је погинуло готово 50 људи, да су нека тијела погинулих накнадно била запаљена и да је рањена половина учесника у конвоју.

Боровчанин каже да је захваљујући тој јединици Војске Републике Српске спасено десетак заробљених бораца из сеоске школе, али да се, нажалост, и даље воде као нестали неколико војника који су покушали наћи спас извлачећи се из блокираног кањона.

Он подсјећа да за овај злочин нико до сада није одговарао и да је напад на хуманитарни конвој са храном и водом био изведен на превару, те оцјењује да је упорно настојање да колона настави пут даље и након прве блокаде био велики пропуст команде.