ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан23/05/2018

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 25. МАЈА /СРНА/ - Данас је петак, 25. мај, 145. дан 2018. До краја године има 220 дана.

 

1803. - Рођен амерички писац и филозоф Ралф Валдо Емерсон, оснивач "Клуба трансценденталиста". Као син пастора прихватио је свештенички позив, али га је напустио и покушао да оснује нову духовну заједницу, у којој би се откривале "скривене хармоније и непознате љепоте". У књигама и предавањима изражавао је пантеистичку љубав према природи, коју је настојао да усклади са традиционалним америчким индивидуализмом и романтичним идејама о социјалној правди, етичкој исправности и одговорности. Дјела: "Природа", "Огледи", "Узорни људи", "Вођ живота", "Друштво и усамљеност", "Поеме".

1810. - У Рио де ла Плати /Аргентина/ почела побуна против шпанског колонијалног режима и власт је преузела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је она формално проглашена тек у јулу 1816.

1840. - У Србији уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у Београду у здању на Калемегдану. Пошта је отпремана у унутрашњост сриједом и суботом.

1856. - Рођен француски маршал Луј Феликс Франсоа Франше Депере, истакнути војсковођа у Првом свјетском рату и почасни војвода српске војске. У јуну 1918. преузео је врховну команду над савезничким снагама на Солунском фронту и потом процијенио да српска војска - као најборбенији и најспремнији дио савезничких снага на том ратишту - треба прва да крене у пробој фронта. Процјена се показала савршено тачном, јер је српска војска, послије његове заповијести за пробој Солунског фронта, брзо поразила Бугаре и присилила их на капитулацију, затим и аустријске и њемачке трупе, што је било одлучујуће за слом Централних сила и окончање Првог свјетског рата.

1889. - Рођен руски конструктор авиона и хеликоптера Игор Иванович Сикорски, један од најзначајнијих пионира авијације, који је хеликоптер конструисао још 1908, а 1913. први изградио авион са више мотора. Његове велике летјелице прославиле су га у Првом свјетском рату, посебно авион "Иља Муромец" са четири мотора по 55 коњских снага. Послије емигрирања у САД је наставио да конструише вишемоторне авионе за интерконтиненталне летове, а изради хеликоптера се вратио 1939, усавршавајући их током Другог свјетског рата и послије рата.

1892. - Рођен југословенски аутократа хрватског поријекла Јосип Броз Тито, доживотни предсједник СФРЈ и Савеза комуниста Југославије, који је неограниченом личном влашћу управљао Југославијом 35 година. У бившој СФРЈ 25. мај је помпезно прослављан - уз централни слет на стадиону ЈНА и предавање слављенику штафетне палице, која је претходно данима ношена широм земље, што је подразумијевало огромне трошкове - мада се тачан датум његовог рођења, заправо, не зна. Као аустроугарски фелдвебел /каплар/ у Првом свјетском рату учествовао је у војном походу на Србију, у саставу 25. пука 42. хрватске домобранске дивизије, јединице која је починила најстрашније ратне злочине над десетинама хиљада српских цивила у Мачви у јесен 1914. Убрзо потом унапријеђен је у чин цугсфирера /водник/ и одликован је сребрном медаљом за храброст, а 1915. је заробљен на Источном фронту. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1920, а 1937. њен генерални секретар, вољом совјетског диктатора Јосифа Стаљина, послије смјењивања и стријељања Јосипа Чижинског /Милана Горкића/. Радио је 1936. и 1937. у Коминтерни у Москви у вријеме најжешћих чистки, у којима су ликвидирани и многи југословенски комунистички прваци. Као вођа КПЈ водио је у Другом свјетском рату устанак против Нијемаца од 1941, а 1943. је успио да изолује ривалски четнички покрет коме су савезници ускратили подршку. По уласку у Србију снаге под његовом командом су 1944. и 1945. ликвидирале без суђења десетине хиљада људи, само у Београду најмање 12.000. Одолио је снажном Стаљиновом притиску 1948, чиме је задивио свијет, али се, при томе, обрачунао с присталицама Москве типично стаљинистичким методама. Био је један од оснивача и истакнутих лидера покрета несврставања. Проглашен је уставом из 1974. за доживотног предсједника и исте године за шефа СКЈ без ограничења мандата. Чврстом руком је сузбијао сепаратизам, али је у Устав из 1974. уградио системске факторе дезинтеграције земље, што је допринијело њеном крвавом разбијању почетком деведесетих година 20. вијека.

1911. - Предсједник Мексика Порфирио Дијас дао оставку послије побједе револуционарних снага над трупама владе у грађанском рату.

1922. - Рођен италијански политичар Енрико Берлингуер - генерални секретар Комунистичке партије Италије од 1972. до смрти 1984, један од најистакнутијих поборника "еврокомунизма" (спој демократије и социјализма) и творац стратегија "историјског компромиса" (с гранским странкама, прије свега с демохришћанима) и "демократске алтернативе". У раној младости је постао комуниста и 1944. је ухапшен као секретар комунистичке омладине у родном Сасарију на Сардинији. У Централни комитет партије је ушао 1945, члан Политбироа је постао 1959, а замјеник генералног секретара 1969. Као лидер партије потпуно је сузбио совјетски утицај у највећој комунистичкој партији на Западу.

1923. - Велика Британија признала независност Трансјорданије на челу са емиром Абдулахом. Истог дана 1946. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе, назване Јордан, с Абдулахом као краљем.

1929. - У Народном позоришту у Београду изведена премијера "Госпође министарке" Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну ролу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапријед намијенио улогу.

1944. - Под шифром "Коњички скок" Нијемци у Другом свјетском рату почели ваздушни десант на Дрвар, с намјером да униште Врховни штаб Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије. Град је снажно бомбардован, послије чега су се спустили њемачки падобранци и једрилице, а ка Дрвару су надирале јаке снаге од Книна, Бихаћа, Бањалуке, Јајца и Ливна. Јединице око Врховног штаба, укључујући Шесту личку бригаду која је у Дрвар стигла убрзаним маршем, пружиле су снажан отпор, нанијеле падобранцима знатне губитке и омогућиле извлачење Врховног штаба, а Први пролетерски и Пети корпус бочним ударима пореметили су њемачку операцију.

1962. - Умрла Зора Петровић, професор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учила код Љубе Ивановића, Мила Милуновића и вајара Џорџа Јовановића, потом боравила на усавршавању у Пешти и Паризу. Одликује је снажан темперамент и страстан колорит. Претежно је сликала актове и жене из народа. Њено монументално фигурално сликарство наслања се на традицију средњовјековних српских фресака и боје и облике нашег поднебља.

1963. - Самит афричких држава у Адис Абеби окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства.

1969. - У Судану државним ударом без проливања крви власт преузео пуковник Џафар Мохамед ал-Нимеири, који је оборио демократски изабрану цивилну владу и одмах се прогласио генерал-мајором.

1979. - Најтежу несрећу у историји цивилног ваздухопловства САД није преживио нико од 273 путника и чланова посаде авиона ДЦ-10, који се срушио на чикашки аеродром "О'Хара" пошто му је претходно отпао један мотор.

1983. - У пожарима који су захватили три брода на ријеци Нил у јужном Египту погинуло је више од 300 људи.

1991. - Током дводневног "ваздушног моста" Израелци пребацили 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел.

1995. - Четири часа прије истека ултиматума, којим је запријећено бомбардовањем обје страна ако не престану борбе око Сарајева, авиони НАТО пакта бомбардовали ширу околину Пала.

1995. - Главни штаб Војске Републике Српске саопштило да су, због напада НАТО авијације на Републику Српску, заробљена 372 припадника УНПРОФОР-а. Таоци су пуштени у јуну 1995. године.

1996. - Свети синод Српске православне цркве оштро осудио Међународни суд у Хагу да у отужницама за ратне злочине манифестује парцијалност и једностраност.

1996. - Русија потписала споразум с вођством чеченских побуњеника о окончању борби у Чеченији од 1. јуна 1996. године, што је руски предсједник Борис Николајевич Јељцин назвао историјским тренутком.

1997. - Армија војним ударом збацила цивилну владу Сијера Леонеа и принудила предсједника Ахмада Теџана Кабаха да напусти ту западноафричку земљу.

1997. - Амерички државни секретар Мадлен Олбрајт и шеф француске дипломатије Ерве де Шарет постигли у Паризу споразум, према којем ће шпански амбасадор у УН Карлос Вестендорп замијенити Карла Билта, високог представника за цивилна питања у БиХ.

2000. - Предсједништво СДА искључило Ејупа Ганића из странке због непоштивања страначких одлука. Ганић је један од оснивача СДА, дугогодишњи члан ратног Предсједништва БиХ и предсједник ФБиХ.

2000. - Одржана оснивачка скупштина Народног покрета "Отпор" у згради Скупштине општине Врачар у Београду.

2001. - У Бечу парафиран Споразум о сукцесији бивше СФРЈ, према којем је БиХ добила 15 одсто дипломатско-конзуларних представништава и 15,5 одсто остале имовине бивше државе.

2004. - Хашки трибунал објавио оптужницу против хрватског генерала Мирка Норца, која га терети за злочин против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања почињених над српским цивилима у Медачком џепу, септембра 1993. године.

2004. - Тужилаштво за ратне злочине у Србији подигло оптужницу против још 11 лица због ратних злочина над заробљеницима на Пољопривредном добру "Овчара" код Вуковара 20. и 21. новембра 1991. године, чиме је укупан број оптужених повећан на 17.

2004. - Шеф УНМИК-а Хари Холкери поднио оставку на ту функцију због здравствених разлога. На ову функцију 16. јуна генерални скретар УН Кофи Анан именовао данског дипломату Сорена Јесена Петерсена.

2006. - Савјет министара БиХ формирао Комисију за испитивање истине о страдањима Срба, Хрвата, Бошњака, Јевреја и осталих у Сарајеву у периоду од 1992. до 1995. године.

2010. - Умро српски књижевник Ерих Кош, члан САНУ, преводилац, дипломата. Рођен је у Сарајеву 1913. године, а дипломирао је на Правном Факултету у Београду 1935. Био је припадник НОП-а од 1941. Дјела: "Досије Храбак", "У потрази за Месијом", "Писац говора", "Tај проклети занат списатељски", "Узгредне забелешке".

2014. - Умро Војћех Јарузелски, предсједник Пољске, и челник војне управе у тој земљи 1981-1983. Генерал Јарузелски државним ударом дошао је на власт децембра 1981. како би смирио прилике у земљи суоченој с хаосом који је произвео опозициони синдикат "Солидарност". Јарузелски је 1989. иницирао разговоре који су водили легализацији "Солидарности" и првим дјелимично слободним изборима у земљама совјетског блока.