ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан24/05/2018

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 26. МАЈА /СРНА/ - Данас је субота, 26. мај, 146. дан 2018. До краја године има 219 дана.

 

735. - Умро енглески историчар и калуђер Пречасни Бид, аутор прве историје Британије. Његова "Црквена историја енглеског народа", писана на латинском језику, најважнији је извор англосаксонске историје између првог и шестог вијека. Писао је доста и на енглеском језику, посебно поезију, али је сачувана једино "Посмртна пјесма".

1623. - Рођен енглески економиста Вилијам Пети, творац теорије радне вриједности, који је поставио темељ политичке економије као науке. Сматрао је да вриједност робе - према његовој терминологији, "природну цјену" - одређује количина рада утрошена за производњу. За разлику од меркантилиста, тражио је основицу привредних појава у производњи. Дјела: "Нешто о новцу", "Трактат о порезима и дажбинама", "Политичка анатомија Ирске", "Политичка аритметика".

1805. - Француски цар Наполеон Први у катедрали у Милану крунисан за краља Италије.

1822. - Рођен француски писац Едмон Луј Антоан де Гонкур, творац натурализма и импресионизма у француској књижевности. Заједно с братом Жилом Алфредом Иом де Гонкуром писао је романе, драме и студије из историје и умјетности 18. вијека. Завјештањем послије његове смрти 1896. основана је "Академија Гонкур" од десет чланова, која од 1903. сваке године награђује најбољи роман француске литературе. Дјела: романи "Сестра Филомена", "Жермини Ласерте", студије "Интимни портрети осамнаестог вијека", "Умјетност осамнаестог вијека", "Историја француског друштва за вријеме револуције", "Мемоари о савременицима" - дневник Гонкурових.

1851. - У Лондону почео први модерни међународни шаховски турнир, који је 15. јула 1851, у конкуренцији 16 играча, окончан тријумфом њемачког мајстора Адолфа Андерсена. Организатор такмичења незванични првак свијета Енглез Хауард Стаунтон заузео је четврто мјесто, послије чега се разочаран повукао из шаха. На турниру није играо вјероватно најјачи шахиста тог времена - непобједиви руски мајстор Александар Петров, који је одбијао да се такмичи изван Русије.

1854. - Француска и Велика Британија окупирале грчку луку Пиреј послије објаве блокаде Грчке због покушаја напада на Турску.

1865. - Предајом генерала Кирбија Смита у Шревенпорту код Њу Орлеанса у Луизијани престао је и посљедњи оружани отпор јужњачке војске у четворогодишњем Америчком грађанском рату, мјесец и по дана пошто је Конфедерација јужних робовласничких држава потписала капитулацију.

1876. - Умро чешки историчар и политичар Франтишек Палацки, вођа чешког препорода у 19. вијеку. Као лидер Федералистичке странке залагао се, у складу са својом идејом аустрославизма, за федеративно преуређење Аустро-Угарске. Био је организатор и предсједник Свесловенског конгреса 1848, један од оснивача "Матице чешке", секретар Ученог друштва, покретач и уредник "Часописа Чешког музеја". Дјела: "Историја чешког народа", "Почеци чешке поезије, посебно прозодије" /приредио са Павелом Шафариком/.

1907. - Рођен амерички филмски глумац Марион Мајкл Морисон, познат као Џон Вејн, који је играо углавном у вестернима, тумачећи ликове правдољубивих и усамљених јунака. Филмови: "Велико суђење", "Поштанска кола", "Дуго путовање кући", "Рио Гранде", "Пијесак Иво Џиме", "Миран човјек", "Црвена ријека", "Трагачи", "Човјек који је убио Либерти Валанса", "Рио Браво", "Елдорадо", "Аламо".

1912. - Рођен мађарски државник Јанош Черманик, познат као Јанош Кадар, комунистички лидер Мађарске од 1956. до 1988. У Другом свјетском рату је као секретар Централног комитета Комунистичке патије Мађарске учествовао у организовању слабашног покрета отпора снагама нацистичке Њемачке. Током владавине диктатора Маћаша Ракошија постављен је за министра унутрашњих послова, али је ухапшен 1951, у вријеме чистки у политичком врху послије резолуције Информбироа 1948. и оптужби против Југославије, након чега је у концентрационом логору провео непуне три године. Послије побуне против Ракошијевог режима 1956. и интервенције совјетских трупа, вратио се у политички врх и заслужан је за извлачење земље из велике друштвене кризе.

1923. - Одржана прва трка "24 часа Ле Мана".

1942. - Армија нацистичке Њемачке почела напредовање према Стаљинграду и Кавказу, што је био увод у Стаљинградску битку, кључну војну операцију у Другом свјетском рату. Битка, вођена од краја јуна 1942. до почетка фебруара 1943. године, окончана је потпуним сломом Нијемаца и њихових савезника Италијана, Мађара, Румуна и Хрвата.

1942. - У Лондону потписан британско-совјетски уговор о пуној сарадњи двије земље у Другом свјетском рату и послије окончања рата.

1954. - У Египту откривен погребни брод фараона Кеопса.

1955. - У прву службену посјету Југославији представника СССР послије 1948. и кампање Информбироа у Београд је допутовала државно-партијска делегација на челу с првим секретаром Централног комитета совјетске Комунистичке партије Никитом Хрушчовом. Разговори у Београду и на Брионима завршени су потписивањем Београдске декларације, у којој су садржани принципи односа двију држава.

1966. - Британска Гијана постала независна држава у оквиру Британског комонвелта, промијенивши назив у Гијана.

1972. - У Москви потписан уговор СССР и САД о ограничењу стратегијског нуклеарног наоружања.

1976. - Умро њемачки филозоф Мартин Хајдегер, један од најзначајнијих мислилаца 20. вијека, професор Универзитета у Фрајбургу. Био је заокупљен смислом бивствовања и истраживањима која је именовао изразом "фундаментална онтологија", намјеравајући да доведе у смисаоно разотркивајућу везу бивствовање и вријеме, али на начин битно различит од разјашњења у традиционалној науци и метафизици. Фундаментална онтологија је универзална, а пут ка њој води преко егзистенцијално-темпоралне аналитике битисања", односно разоткривања "езистенцијала" - на примјер, бивствовање-у-свијету, бивствовање-ка-смрти, брига. Дјела: "Бивствовање и вријеме", "Кант и проблем метафизике", "Шта је метафизика", "Увод у метафизику", "Шта значи мишљење", "Шта је то филозофија", "Ниче", "О суштини истине", "Шумске стазе", "Кантова теза о бивствовању", "Ознаке на путу".

1978. - Умрла руска балерина Тамара Платоновна Карсавина, једна од највећих умјетника класичног балета у првој половини 20. вијека. С Аном Павловом и Вацлавом Нижинским била је међу главним звијездама "Руског балета" Сергеја Ђагиљева, у "Императорском балету" у Петрограду наступала је као примабалерина и гостовала је на сценама у Паризу у Лондону, гдје је 1928. основала балетску школу. Упамћена је као незамјенљива партнерка Нижинског у балету "Сан о ружи" и по сјајним ролама у балетима "Шехерезада", "Жар-птица", "Петрушка", "Фантастични дућан", "Тророги шешир".

1979. - Израел вратио Египту синајску пријестоницу Ел Ариш, окупирану у рату 1967.

1991. - Аустријски путнички авион "боинг 767", компаније бившег аутомобилског аса Никија Лауде, пао око 160 километара сјеверно од Бангкока, што није преживио нико од 223 члана посаде и путника, укључујући троје Југословена. Јавност је била шокирана бестијалним призорима пљачке погинулих, у којој су учествовале хиљаде Тајланђана, укључујући поједине полицајце и чланове спасилачких екипа.

1991. - Звијад Гамсахурдија изабран за предсједника Грузије.

1995. - Главни штаб Војске Републике Српске саопштио да је заробљено више стотина припадника Унпрофора због напада авиона НАТО пакта.

1997. - Амерички државни секретар Мадлен Олбрајт и шеф француске дипломатије Ерве де Шарет постигли у Паризу споразум, према којем шпански амбасадор у УН Карлос Вестендорп замјењује Карла Билта, високог представника за цивилна питања у БиХ.

1999. - У нападу на Макиш авијација НАТО-а први пут од почетка бомбардовања СР Југославије користила касетне бомбе. На ширем подручју Београда, у селу Раља, ракета је погодила једну кућу, усмртивши 29-годишњу жену и њено двоје дјеце - од четири и осам година, а још два дјетета су убијена и у бомбардовању села Радоше на Косову и Метохији.

2000. - У току пожара у фабрици "Трепча" у јужном - албанском дијелу Косовске Митровице, изгорјела је "Хала ћелија" - главни погон Металургије цинка. Фабрику су обезбјеђивали француски војници КФОР-а, а у обезбјеђењу су, у смјенама, била ангажована и по тројица Албанаца. Овај погон "Трепче" био је трећа по величини фабрика цинка у Европи.

2003. - Република Српска доставила бањалучкој канцеларији Хашког трибунала кривични предмет против 32 Бошњака, осумњичена за ратне злочине над српским становништвом на подручју Коњица.

2006. - Шеснаестогодишњак из Берлина ранио ножем 28 особа у центру Берлина непосредно послије прославе отварања нове жељезничке станице Хауптбанхоф. Напад се догодио близу зграде Рајхстага /Скупштина/ послије прославе којој је присуствовало око 500.000 људи. Младић је почео насумице да напада људе ножем иза зграде Рајхстага да би затим истрчао на главну улицу у централној четврти Мите и наставио с нападима.

2008. - Умро Сидни Полак, амерички филмски режисер, глумац и продуцент. Аутор је филмова "Проклети посјед", "Коње убијају, зар не?", "Џеремаја Џонсон", "Дјевојка коју сам волио", "Tри Кондорова дана", "Tутси", "Преводилац", "Моја Африка" - за који је 1985. добио Оскара.

2013. - У крипту цркве Светог Ђорђа на Опленцу положени посмртни остаци посљедњег југословенског краља Петра Другог Карађорђевића, краљица Марије и Александре и принца Андреја Карађорђевића. Краљ Петар Други претходно је био сахрањен у манастирској цркви Светог Саве у Либертвилу, Илиноис, САД. Његовој сахрани новембра 1970. у Либертвилу, осим десетина хиљада тамошњих Срба и службених представника САД, присуствовало је и више од 400 америчких пилота које су спасили ројалисти током Другог свјетског рата у окупираној Југославији. Краљица Александра претходно је почивала на краљевском гробљу Tатои, Атина, краљица Марија на краљевском гробљу поред замка Виндзор, Британија, а краљевић Андреј на гробљу манастира Нова Грачаница у Илиноису.