ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 07/06/2018

ДО КРАЈА ВИЈЕКА ТЕМПЕРАТУРА ЋЕ СТАЛНО РАСТИ И ДО ЧЕТИРИ СТЕПЕНА

 

Помоћник директора Националног центра за климатолошке промјене Србије Горан Пејановић оцјењује да ће, у најгорем случају, до краја вијека бити присутно смањење годишњих количина падавина на подручју цијеле Србије, и то за десет до 20 одсто, што значи сушнију климу.

 

Приредила: Весна ШУРБАТ

БЕОГРАД, 7. ЈУНА /СРНА/ - У Београду је просјечна температура током посљедњих 130 година порасла за више од 1,5 степени Целзијусових, а до краја овог вијека, према најгорем сценарију, порашће и до четири степена, истиче помоћник директора Националног центра за климатолошке промјене Србије Горан Пејановић.

"Највиши раст забележен је од 1970. године, а последња декада је била најтоплија до сада", прецизира Пејановић за Срну и напомиње да је глобална просјечна температура порасла за један степен Целзијусов у односу на прединдустријски период.

Када је ријеч о процјени утицаја будућих климатских промјена у Србији за период до 2040. године, као и до краја вијека, Пејановић наводи да ће бити присутан раст температуре на територији цијеле земље са израженијим трендом повећања.

Он додаје да ће до 2040. године температура порасти до 0,9 степени, а до 2070. године и до два степена, док ће до краја овог вијека, према екстремном сценарију, температура порасти између 3,6 и четири степена, током љетње и јесење сезоне.

Према његовим ријечима, до краја 21. вијека биће присутно смањење броја мразних дана до тог нивоа да би се њихова појава могла сматрати за риједак догађај.

Он истиче да је промјена броја љетњих дана и тропских ноћи најизраженија у подручјима на нижим надморским висинама као што су Војводина и дијелови централне Србије.

Пејановић оцјењује да ће, у најгорем случају, до краја вијека бити присутно смањење годишњих количина падавина на подручју цијеле Србије, и то за десет до 20 одсто, што значи сушнију климу.

"Дефицит количине падавина биће израженији током летње сезоне, од десет одсто средином, до 30 одсто крајем 21. века", наводи он, указујући да би у неким крајевима Србије падавине могле бити смањене за више од 30 одсто у односу на 2011. годину.

Он је истакао да ће бити присутно дуже трајање сушних периода до 2040. године.

Према његовим ријечима, стање у Србији се показало као веома осјетљиво на природне непогоде, поплаве, клизишта, топлотне таласе, шумске пожаре, суше, како кроз историју, тако и данас.

Он наводи да би климатске промјене могле да узрокују помјерање топлијих климатских зона према сјеверним географским ширинама и већој надморској висини.

Пејановић је истакао да је током посљедњих 60 година у Србији евидентан пораст температуре током зимске и љетње сезоне.

"Једанаест од петнаест најтоплијих година у Србији регистровано је након 2000. године /период 1951-2017/, а у Београду дванаест најтоплијих година /период 1888-2017/", истиче он за Срну.

Пејановић подсјећа да су се у Србији значајне суше догодиле 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2013, 2015. и прошле године. Анализом најтоплијих љета у Београду, каже он, може се уочити да их је осам од десет било након 2000.

"Најтоплије лето је забележено 2012. године, када је у Београду регистрован рекордан број тропских дана и ноћи. Шест од десет најјачих топлотних таласа у Београду било је након 2000. године", подсјећа Пејановић.

Он истиче да се гобална клима мијења, што је евидентно и у Србији и то потврђује велики број осматрања.

"Глобално загревање током последњих 50 година узроковано је људским активностима, у првом реду, сагоревањем фосилних горива, тако да је дошло до повећања концентрације угљен-диоксида за 40 одсто у односу на протеклих 800.000 година", напомиње он.

Промјене климе усљед људског утицаја, оцјењује Пејановић, биће настављене уколико се глобалне емисије гасова са ефектом стаклене баште на неки начин не ограниче.