ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 12/06/2018

МИТРИЋ: ЛУТКАРСТВО ЈЕ КОМПИЛАЦИЈА СВИХ УМЈЕТНИЧКИХ ВРЛИНА

 

Луткарска умјетност има ту моћ да својом флексибилношћу, изражајним средствима, сликом, знаком, метафором и симболом, језиком разумљивим на свим меридијанима постане средством разумијевања међу људима. Докле досеже култура једног народа - до тог простора се осјећа и дух тог народа, живи са њим и оплемењује га...

 

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

ЧЕНГДУ, 12. ЈУНА /СРНА/ - Луткарство је врло моћна умјетност, јер је компилација свих умјетничких врлина и она покреће најтананије мисли и размишљање о луткарству, настанку живота и о нама самима, рекао је директор Међународног фестивала професионалних луткарских позоришта за дјецу "Лут фест" Витомир Митрић.

Представљајући студију "Актуелне праксе, изазови, проблеми и рјешења савремене умјетности у позадини традиције; Пут културе - луткарство, као успјешан модел сарадње и духовних веза међу народима" учесницима 2. Форума о умјетничкој сарадњи Кине и земаља централне и источне Европе у Ченгдуу у Кини, Митрић је нагласио да се одговор на питање о савременој умјетности у позадини традиције налази управо у чињеници да је луткарство везано за стварање свијета и стварање умјетности.

"У пећинама, гдје су прво сликани ликови на зидовима, зачела се умјетност, а уствари ту налазимо и све остале елементе који су се надограђивали на луткарство и луткарске представе", истакао је Митрић.

Према његовим ријечима, луткарски театар има посебну магију и моћ која се изражава радњом, а не причом и ријечима. Он је истакао да је лутка елемент савремене умјетности, као и продукт умјетности, оживљена и продуховљена материја.

Митрић је навео да "луткар ствара ликове, а сценографија му формира имагинарни простор".

Он је у изјави Срни рекао да је у обраћању на овом еминентном скупу нагласио да свака умјетност, па и луткарска своју поетику налази у традиционалном, да је стварана на нивоу савременог умјетничког израза и истраживањима у области театра.

"Та асоцијативност и рефлексија савремене теме не налази се у традиционалним театарским трупама у Кини, Јапану, Индији и Индонезији, али задивљује њихова потпуна преданост професији и врхунска анимација. Традиционални театар је опстао и треба га сачувати и његовати у свим државама, јер је то дух једног народа и његов пут ка умјетности", наглашава директор "Лут феста".

Он је додао да поједини аналитичари сматрају да посебно мјесто у развоју луткарства заузима Далеки исток, одакле потичу многе врсте лутака које и данас срећемо у луткарским позориштима.

Говорећи о луткарству у Европи, каже Митрић, може се рећи да су античке лутке рођене у храмовима, а средњовјековне у црквама, након чега врло брзо губе вјерско обиљежје и постају народни јунаци који су чували језик и културу својих земаља те се бориле за потлачене и тражиле правду.

"Од традиције би требало да преузимамо виртуозност и савршенство у вођењу лутака, а као ствараоци овог времена да будемо и творци који реагују на савременост и садашње вријеме, не испуштајући из вида ни прошлост ни будућност. Свака држава има свог традиционалног луткарског јунака. Кинески представник тих лутака био је лутак по имену Кво, а све представе су праћене традиционалном музиком плесом. Српски традиционални лутак је Тодор, а представе су се изводиле на вашарима под називом 'Куку Тодоре' и биле су намијењене зрелој публици", навео је Митрић у свом излагању.

Он је указао на чињеницу да историја позоришта лутака показује да су луткарске представе намијењене дјеци познате тек од краја 19. вијека, а идеја о њиховој широкој примијењености постала је популарна тек у другој половини 20. вијека.

Према његовим ријечима, луткарски театар је интернационална умјетност која је данас највише заступљена међу сценским умјетностима и која је дала посебан допринос у међународним размјенама и контактима.

"Луткарска умјетност има ту моћ да својом флексибилношћу, изражајним средствима, сликом, знаком, метафором и симболом, језиком разумљивим на свим мердијанима постане средством разумијевања међу људима. Докле досеже култура једног народа - до тог простора се осјећа и дух тог народа, живи са њим и оплемењује га", закључио је Митрић.

Он је рекао Срни да је, у својству организатора 20. Међународног фестивала професионалних луткарских позоришта за дјецу "Лут фест 2019", који ће бити одржан у Источном Сарајеву од 13. до 17. маја наредне године, упутио позив луткарском позоришту из Кине да отвори овај јубиларни фестивал.

Митрић учествује у раду 2. Форума о умјетничкој сарадњи Кине и земаља централе и источне Европе који се од 10. до 15. јуна одржава у Ченгдуу, у кинеској провинцији Сечуан.

Једна од чланица овог форума је и БиХ, а као представник из Републике Српске, односно Министарства просвјете и културе, Митрић има част да презентује умјетност са ових простора.

Форум организују Министарство културе Кине и Покрајинске Народне Владе Сечуан у Ченгдуу.