ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 10/07/2018

БОТАНИЧКА БАШТА ЛУКИЋА

 

Лукићи од свог грожђа производе од 60 до 130 литара вина, те најмање 80 до 100 флаша сока, праве слатко од дуња и пекмез од шљиве - 100 до 150 тегли.

 

Приредила: Светлана ПАВЛОВИЋ

ШАМАЦ, 10. ЈУЛА /СРНА/ - Ратко Лукић из Шамца /75/, професор историје у пензији, посједује велику ботаничку башту на плацу површине 350 метара квадратних, на којем узгаја орах, шљиве, брескве, вишње, крушке, дуње, рибизле, купине, те 14 сорти грожђа.

"То су сорте грожђа нашег поднебља. Гледао сам шта расте на нашем простору, узимао у обзир климу, па доносио и калемио.

Имам сорте које дозријевају од прве половине августа до прве половине децембра, четири и по мјесеца једемо наше грожђе", истиче Лукић за Срну.

Лукићи имају посебну врсту малине, а сљедеће године ће на једној крушки бити четири сорте крушака. Калемио је још три сорте на једно стабло, свака друга грана је другачија сорта.

Недостатак простора натјерао га је на овакав систем рада, па ће наредне године калемити вишњу марелицу са двије сорте трешања.

У Лукићевој башти има рибизли црних и црвених, купина, огрозда и култура јоса, која је на нашем подручју непозната и сије се на подручју Темерина, код Новог Сада, а настала је укрштањем огрозда са црном рибизлом.

Лукићи од свог грожђа производе од 60 до 130 литара вина, те најмање 80 до 100 флаша сока, праве слатко од дуња и пекмез од шљиве - 100 до 150 тегли.

У поплавама 2014. године страдале су вишње и брескве. Крушка коју је калемио на дивљу подлогу била је у води пола метра више него што је њена висина и успјела је да преживи.

Ратко је самоук "баштован", али истиче да су интересовање и жеља најкраћи пут до резултата, те да је гледао пољопривредне емисије, читао литературу и разговарао са људима који познају тематику.

Записивао је како се шта ради, каква је клима била и на основу тога наредне године вршио корекције.

Лукић напомиње да се са воћкама које сам сади може подмирити цијела зимница када је ријеч о слатким производима, а поврћа има за свакодневну вегетацију у периоду тих култура.

Све што произведе, углавном, раздијели на три стране - сину и снахи, зету и кћерки, те брату и снахи.

Све је почело прије 14 година када је од општине добио плац, знао је шта хоће и одмах је кренуо да сади.

"Живио сам у Тузли од 1968. године. Имао сам воћњак, викендицу, башту у којој је било свега, али је дошао рат и морали смо да одемо", прича Лукић.

Почео је од нуле и остварио оно што је у срцу носио.