ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан10/07/2018

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 12. ЈУЛА /СРНА/ - Данас је четвртак, 12. јул, 193. дан 2018. До краја године има 172 дана.

 


1191 - Енглески краљ Ричард лављег срца заузео је у Трећем крсташком рату град Акру.

1536. - Умро холандски хуманиста Дезидер Еразмо Ротердамски, који је знатно утицао на њемачку реформацију, а у дјелима је сатирично приказао друштво, у првом реду разуздано римокатоличко свештенство и папу. Реформу цркве је замишљао као реформу клера и црквених општина, а не догми и по томе се разликовао од Мартина Лутера. Дјела: "Домаћи разговори", "Похвала лудости".

1543. - Енглески краљ Хенри Седми оженио се шести пут, вјенчавши се Катарином Пар, удовицом лорда Латимера, једином супругом која га је надживјела.

1682. - Умро француски астроном Жан Пикар, који је први прецизно измјерио степен меридијанског лука и омогућио тачније израчунавање полупречника Земље. Покренуо је 1679. астрономски алманах "Цоннаиссанце дес темпс" који и сада излази.

1817. - Рођен амерички писац Хенри Дејвид Торо, један од најбољих америчких есејиста. Писао је против ропства, отимачког рата САД против Мексика од 1846. до 1848. у корист робовласничког Југа, проповиједао је враћање природи и спајао мистику, филозофију природе и трансцендентализам. Дјела: "Живот у шуми" /збирка од 18 есеја/, "Дневник" /14 књига/, есеји "Грађанска непослушност", "Ропство у Масачусетсу", "Одбрана Џона Брауна".

1854. - Рођен амерички индустријалац Џорџ Истман, један од пионира фотографије и филма, оснивач компаније "Кодак". Лансирао је 1844. осјетљиви фотографски папир, а 1899. једноставну фото-камеру и потом исте године целулоидну филмску траку прилагођену камери.

1869. - Француски цар Шарл Луј Наполеон Трећи Бонапарта прихватио увођење парламентарног система.

1884. - Рођен италијански сликар и вајар Амедео Модиљани, чија су дјела јединствена по препознатљивој издужености фигура. У Паризу је живио од 1906. до смрти 1920. и један је од најзначајнијих представника "Париске школе". Највише је сликао женске актове и портрете, а у младости се бавио и скулптуром.

1904. - Рођен чилеански писац и дипломата Нефтали Рикардо Рејес Басоалто, познат као Пабло Неруда, највећи лиричар Латинске Америке, добитник Нобелове награде за књижевност 1971. У почетку је био под утицајем модерниста и постромантичара, потом је поетску жестину и чулност комбиновао традиционалном пјесничком формом, а опробао се и у слободнијој пјесничкој техници надреалистичким елементима. Касније фазе карактерише јаче осјећање туге због пролазности свега, али и нова вјера у људске и друштвене вриједности. Као дипломата је службовао у Бурми, Аргентини и Мексику. Дјела: пјесничке збирке "Празнична пјесма", "Сутон", "Двадесет љубавних и једна очајна пјесма", "Покушај бесконачног човјека", "Боравак на Земљи", "Шпанија у срцу", "Трећи боравак, 1935-1945", "Општа пјесма", "Грожђе и вјетар", "Елементарне оде".

1906. - Француски артиљеријски капетан јеврејског поријекла Алфред Драјфус - лажно оптужен 1894. да је Њемачкој издавао војне тајне и потом осуђен на доживотну робију - рехабилитован је, враћен у војску и унапријеђен у чин мајора.

1910. - У авионској несрећи погинуо енглески произвођач аутомобила и пилот Чарлс Стјуарт Ролс, који је с Фредериком Хенријем Ројсом 1906. основао компанију за производњу аутомобила "Ролс-Ројс". Ролс је први пилот који је - у јуну 1910. - прелетио Ла Манш у оба правца без заустављања и први британски пилот који је изгубио живот у авионској несрећи.

1920. - Панамски канал, прокопан између Атлантског и Тихог океана званично је отворен, шест година након је кроз њега прошао први брод.

1941. - СССР и Велика Британија у Другом свјетском рату у Москви потписали уговор о узајамној помоћи и заједничкој борби против нацистичке Њемачке.

1941. - У Цетињу у Другом свјетском рату, на скупштини црногорских квислинга, проглашена "суверена и независна" Црна Гора под италијанским протекторатом. "Влада" те "независне државе" пала је већ сутрадан, избијањем општенародног устанка против окупаторских снага фашистичке Италије.

1960. - Француска признала независност дотадашњих колонија у Африци: Дахомеја, Нигера, Горње Волте, Обале Слоноваче, Чада, Централне Африке и Конга.

1979. - Гилбертова острва у Тихом океану стекла независност у оквиру Британског комонвелта под називом Република Кирибати, послије 87 година британске колонијалне управе.

1984. - Умро српски писац и дипломата Марко Ристић, један од најактивнијих у кругу српских надреалиста. Послије завршеног Филозофског факултета у Београду између два свјетска рата издавао је и уређивао већину надреалистичких часописа, а по окончању Другог свјетског рата био је југословенски амбасадор у Француској. Дјела: пјесме "Од среће и од сна", "Без мере", "Ноx мицроцосмица", есеји "Нацрт за једну феноменологију ирационалног" /са Кочом Поповићем/, "Које су побуде и какви успеси школске филозофије", "Смрт фашизму - слобода народу", "Књижевна политика", "Људи у невремену", "Од истог писца", "Крлежа", "Простор - време", "Политичка књижевност", "Нацер тиемпо", "Сведок или саучесник".

1993. - Земљотрес на сјеверу Јапана активирао клизишта и покренуо џиновске морске таласе, усмртивши скоро 200 људи.

1996. - Британски престолонасљедник принц Чарлс и принцеза Дајана споразумјели се о условима развода, окончавши 15-огодишњи брак.

1997. - Кубанска влада послије лабораторијских испитивања потврдила да су аутентични посмртни остаци легендарног герилског вође Ернеста Че Геваре, пронађени у Боливији и потом пребачени на Кубу, на основу споразума влада двију земаља.

1998. - Француска побједом у Паризу у финалу Свјетског фудбалског првенства над Бразилом резултатом 3:0 први пут постала првак свијета у фудбалу.

2000. - У Tополи умро Tомислав Карађорђевић, син краља Александра Првог, први припадник ове династије који се вратио у отаџбину послије Другог свјетског рата. Приликом сахране, четири дана касније, у породичној гробници Карађорђевића у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу окупило се неколико десетина хиљада људи.

2005. - Принц Алберт Други, изданак 700 година старе династије Грималди, устоличен као нови суверен Кнежевине Монако, једне од древних европских држава, мада са ограниченим суверенитетом. Породица Грималди династија је са најдужом владавином у Европи.