ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво12/07/2018

У ПРОШЛОМ ВИЈЕКУ МИЛИОН СРБА У БиХ СTРАДАЛО, СРПСКА ГАРАНТ ОПСТАНКА

 

НЕВЕСИЊЕ, 12. ЈУЛА /СРНА/ - Министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић изјавио је данас у Крековима код Невесиња да је у Првом и Другом свјетском рату, те деведесетих година прошлог вијека у БиХ страдало милион Срба, те поручио да је Република Српска једини гарант српског опстанка.

 

"Наше јединство политике, војске и народа обезбиједило је први пут западно од Дрине српску државу - Републику Српску која је једина гаранција да ћемо биолошки опстати. Сви који покушавају са политичким мешетарењима и позивањима на грађанска права, те злоупотребљавањем нечије трагедије, нека се не играју - Република Српска је крвљу плаћена", поручио је Савановић у обраћању на обиљежавању 143 године од почетка устанака у Херцеговини - "Невесињске пушке".

Он је истакао да је Република Српска историјска тежња српског народа да остане на овим просторима.

"Од доласка Срба на овај простор, од 9. вијека, многи су дали живот за слободу и правду. Нека живе Република Српска, Србија и српски народ. Једног дана да српски народ не буде раздвојен Дрином као границом, већ Дрином као ријеком на чијој лијевој и десној обали живи српски народ", поручио је Савановић.

Он је навео да је страдањима Срба кумовала и српска политика која је формирала Краљевину СХС, па Југославију, након чега је услиједило формирање НДХ у којој су Срби убијани на сваком кораку.

Савановић је истакао да је величина херцеговачких устанака 1875, 1882. и 1941. године то што су охрабрили српски народ и трасирали борбу против окупатора.

Он је подсјетио да су прије 143 године херцеговачки јунаци, наоружани храброшћу, устали против Отоманске империје.

"Прваци тог времена, од Гутића, Tунгуза, Радовића, Зимоњића и други, стали су испред свог народа да устанцима покушају побољшати њихов положај, те дигли народ против тираније. Tај устанак проширен је и на остале општине, па и на Србију и Црну гору, те је избио српско-турски рат. Убрзо је дошао Берлински конгрес којим су Србија и Црна Гора проглашене државом, али су изневјерена очекивања српског народа са ових простора да ће се припојити Србији", рекао је Савановић.

Он је рекао да је послије једне тираније дошла друга - Аустроугарска која је била вођена пројектом римокатоличког фактора који је осмишљен половином 19. вијека - да Срба западно од Дрине не смије бити и да трећину треба физички ликвидирати, трећину покатоличити, а трећину протјерати.

Савановић је напоменуо да је страдање настављено у Другом свјетском рату.

"За 75 година, у Првом и Другом свјетском рату, те деведесетих година прошлог вијека у БиХ је страдало милион Срба", рекао је Савановић.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић рекао је да је "Невесињска пушка" била почетак краја отоманске окупације.

"Херцеговцима никада није било тешко пролити крв за слободу, што се показало и у отаџбинском рату", навео је Милетић.

Он је нагласио да је Херцеговачки устанак путоказ колико је важно јединство српског народа, јер да га тада није било, ко зна каква би била судбина српског народа.

Служењем парастоса, полагањем вијенаца и пригодним програмом данас су у Крековима обиљежене 143 године од "Невесињске пушке". Претходно је у служена Света литургија у Цркви Светог Василија Острошког у Невесињу.

Прва "Невесињска пушка" била је устанак подигнут на подручју општине Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти који се убрзо проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

Устанак је подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње, а потом се почео ширити. Tо је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Друга "Невесињска пушка", познатија као "Улошки устанак", избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

"Невесињска антифашистичка пушка" представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Обиљежавање 143 године од почетка устанака у Херцеговини - "Невесињске пушке" одржава се у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.