ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 26/07/2018

СТЈЕПАНОВИЋЕ ПРИТИСЛИ БОЛЕСТ, НЕМАШТИНА И САМОЋА

 

Брат и сестра живе у кући без пода са само двије сијалице и једном утичницом, шпоретом и хрпом дотрајалог намјештаја, посуђа и одјеће, од којих се много бољи примјерци могу наћи на дивљим депонијама смећа.

 

Приредио: Миро ПЕЈИЋ

БРАТУНАЦ, 26. ЈУЛА /СРНА/ - Драгомир Стјепановић /63/ и његова три године старија сестра Јованка живе годинама у туђој, запуштеној и оронулој кући, у нехигијенским и нехуманим условима, у забаченом засеоку Обарак код скоро напуштеног братуначког села Млечва.

Обоје су ментални болесници и нико не брине о њима.

Живе у кући без пода са само двије сијалице и једном утичницом, шпоретом и хрпом дотрајалог намјештаја, посуђа и одјеће, од којих се много бољи примјерци могу наћи на дивљим депонијама смећа.

До Обарка, удаљеног пет километара од асфалтног пута, води веома лош, излокан и испроваљиван макадамски сокак.

У том засеоку живе брат и сестра Стјепановић и повремено долази комшија Милојко Вилотић, који иначе живи у Ужицу, гдје успјешно води властиту фирму. Вилотић је рођен у овом селу, па је обновио кућу.

Село је прије посљедњег рата бројало стотину становника и 20 кућа.

Драгомир и Јованка примају социјалну помоћ, беру и продају гљиве, те нешто зараде. За гљиве добију прегршт пасуља или парче сланине и тако преживљавају.

Због лоших услова живота, Драгомир је оболио од туберкулозе и недавно је био у болници.

Он жели да се људи почну враћати у ово село и да добије помоћ за обнову куће уништене у рату.

Драгомир истиче да имају нешто стоке, али да им највећу помоћ пружа комшија Вилотић, који им редовно доноси брашно и друге намирнице.

Други мјештани дођу једном у неколико година да окаде гробове и прислуже свијеће за покој душа предака.

Вилотић настоји да помогне Стјепановићима и покрене акцију да им се обнови уништена кућа.

"Они немају никога да о њима брине. Живе као пустињаци у нехуманим условима од 120 КМ социјалне помоћи мјесечно. Иако су се вратили у село након рата, ниједна организација није им обезбиједила донацију да им се обнови кућа како би имали услован смјештај", истиче Вилотић за Срну.

Захваљујући донацији за електификацију сусједног бошњачког села Познановићи у сребреничкој општини, и Обарак је добио струју, али друге помоћи за овај засеок и брата и сестру Стјепановић није било.

Директор Центра за социјални рад у Братунцу Нада Симић каже да су Стјепановићи корисници социјалне помоћи и да је са неколико потенцијалних донатора разговарано да им се обнови кућа.

"Очекујем да ће та иницијатива бити прихваћена и да ће им бити изграђена монтажна кућа", вјерује Симићева.

Она истиче да је Међународни форум солидарности "Емаус" прихватио њихову сугестију и да сваког мјесеца доставља пакете хране и средства за хигијену Драгомиру и Јованки.

Према ријечима Симићеве, у братуначкој општини је у порасту број лица са менталним сметњама о којима сродници не брину или немају ближу родбину и препуштена су сама себи.

Симићева наводи да у овој општини 430 лица остварује право на туђу његу и помоћ.