ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 27/07/2018

НАСКОВИЋИ И СTАНКОВИЋИ ОКРУЖЕНИ НЕМАШТИНОМ И ЗМИЈАМА

 

Душан и Дуња Насковић спавају у некадашњој штали и немају топле воде, а у собу троје малих Насковића улазе змије...

 

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

КОСОВСКА КАМЕНИЦА, 27. ЈУЛА /СРНА/ - У селу Одевце, удаљеном од Косовске Каменице двадесетак километара у брдско-планинском подручју, три дјевојчице Станковића и двоје малих Насковића живе у крајње нехуманим условима.

Насковићи, трогодишњи Душан и мала Дуња, која има тек годину и по, живе са татом Драганом. О њиховим потребама брине бака Душка, којој најтеже пада што јој унучићи живе у просторији која је некада била штала за овце.

"Живимо у беди, да није краве деца не би имала ни шољу млека", каже Душка, која грије воду у казану да би окупала дјецу, јер немају ни купатило.

Стара кућа у којој су живјели изграђена је прије стотињак година. Кров прокишњава, а зидови пријете да ће се сваког часа урушити и затрпати дјецу.

Самохрани Драган каже да је прије неку годину продао двије краве, купио блокове и цемент, и почео градњу куће, али када је напокон мислио да ће се скућити и породици омогућити бољи живот супруга Милена је доживјела нервни слом.

"Није успела да се избори са немаштином. Оболела је и после Дуњиног рођења отишла код својих у централну Србију", објашњава Драган.

Он сања о томе да заврши градњу куће, површине 64 метра квадратна, постави кров и направи бар једну собу и купатило.

Драган је захвалан Зорану Бојовићу, замјенику директора Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију, који је посјетио његове малишане и обећао помоћ.

Стотињак метара од Насковића живи петочлана породица Негована Станковића -
Александра, Милица и Марина су, уз Насковиће, вјероватно, једина српска дјеца у косовском Поморављу која живе без купатила.

Додатни проблем Насковића јесте кров трошан толико да готово и не постоји, а кроз распукли зид на соби у којој спавају улазе змије.

Tри пута су током посљедњих неколико дана у соби затекли смука.

"Излегли су се у подруму", каже Негован, који је кришом, да не виде дјеца, убио неколико смукова, које је пронашао испод корита у коме се његове кћерке купају.

Станковићи живе од сточарства и пољопривреде. Могло би, како каже Негован, да се заради и скупи новац да започне градњу куће, али албански трговци неће да купе сир и млијеко од Срба.

"Срамота ме од кћерки. Одрастају, а ја им не могу обезбедити ни купатило, каже Негован, који се нада да ће Министарство за заједнице и повратак у Влади самопроглашеног Косова коначно из фиока извући његов захтјев за градњу куће.

Долазила је комисија и обећала да ће му градити кућу, али од тада су протекле двије године.

Бојовић је обећао да ће у контакту са представницима Српске листе и министром за заједнице и повратак Далибором Јевтићем наћи рјешење за случај Станковића, јер је, како наводи, неопростиво да петоро српске дјеце живи у кућама које сваког тренутка могу да се сруше.

Александра, најстарија Негованова кћеркица, корисник стипендије бањалучког Одбора за помоћ Србима, чува новац да би, ако им се изгради кућа, купила за себе и сестру по један радни сто.

Станковићи и Насковићи су остављени и заборављени, а управо они су међу Србима који су једина нада да ће Српство на Косову и Метохији бити очувано.

"Ако оваквим породицама не помогнемо и не водимо рачуна о њима - онда је боље да не постојимо", поручује Бојовић.