ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 06/08/2018

ОДРЖАН ПРВИ САБОР БРАТСТВА КОСОРИЋА

 

Из рода Косорића у историји је укупно било девет војвода, од којих пет прије, а четири у вријеме Турака, који су са својом браћом због неприхватања покорности стално ратовали са Турцима

 

Пише: Добрила АБАЗОВИЋ

СОКОЛАЦ, 6. АВГУСТА /СРНА/ - На првом сабору братства Косорића на Сокоцу окупило се више од 100 породица са овим презименом са подручја Сокоца, Рогатице, Горажда, Хан Пијеска и из дијаспоре.

Њихова жеља је да оставе завјет млађим генерацијама да чувају и његују традицију који су им преци оставили и прије доласка са Дробњака /Црна Гора/ на Гласинац.

Домаћин и наздравичар на овом скупу братственика Милорад Миле Косорић нагласио је да се дио Косорића из Дробњака крајем 18. вијека исељавао спасавајући живу главу од Турака, те да су нашли спас у источном дијелу Босне и уточиште на "легендарној Романији и равном Гласинцу".

Косорић је, позивајући се на податке више аутора који су се бавили истраживањем поријекла породица, нагласио да су Косорићи на Дробњаке дошли веома давно са својим презименом и славама Ђурђевдан и Никољдан.

Припадници овог братства су веома често служили Српској православној цркви као попови, а на Дробњацима су служили народу као војводе.

Из рода Косорића у историји је укупно било девет војвода, од којих пет прије, а четири у вријеме Турака, који су са својом браћом због неприхватања покорности стално ратовали са Турцима.

И данас, каже он, једно село на Дробњацима носи име Косорићи.

Посебно је било бурно и тешко вријеме, збори он, крајем 18. и почетком 19. вијека када је у љето 1805. на Дробњаке кренуо Сулејман-паша Скопљак и угушио устанак, након кога је услиједило исељавање православног живља у Босну, Србију и Санџак.

"На пут ка Босни са Дробњака су 1807. кренула два брата Косорића. Поп Лазар се населио у Горажде на имање Синан паше Сијерчића, гдје се већ налазила Црква Светог Ђорђа, задужбина Херцег Стјепана, у којој је до 1992. службовало девет попова из рода Косорића", навео је домаћин овог скупа на Сокоцу.

Други брат поп Стојан из овог рода населио се на шире подручје Старе Горе у данашње рогатичко село Бехећи, из чијег је огранка неколико попова служило Цркви.

Говорећи о историји рода Косорића, домаћин сабора је истакао да је 1812. поп Сава Косорић са браћом доселио из Дробњака на Гласинац и населили су село Читлуци на ивици Гласиначког поља.

Уз овај род су, према предању, како је речено, уско везани Косорићи насељени у селу Божине у општини Рогатица.

Од огранка Косорића са Божина блиско поријекло воде Косорићи у соколачком селу Сијерци, које и до данас називају Божинци.

Према породичном предању, огранак рода Косорића у Кусачама код Хан Пијеска своје досељавање из Дробњака везују за период око 1870. године.

На првом сабору рода Косорића на Сокоцу минулог викенда наглашено је да се миграцијом становништва, посебно послије ратова, много породица из овог рода раселило свуда по свијету, те је прикупљање података о тим фамилијама остављено у задатак наредним покољењима.

Из рода Косорића са поменутих простора источног дијела Републике Српске било је много успјешних личности, од којих су посебно поносни на Веселина Косорића, веома цијењеног стручњака из области права у Сарајеву.

Професор Драгомир Косорић, студент прве генерације Медицинског факултета у Сарајеву, оснивач је Одјељења дјечије хематологије у болници Кошево и професор Медицинског факултета у Сарајеву.

Међу успјешније из рода Косорића потомци убрајају и универзитетског професора из Сарајева Ђорђа Косорића.

Потомци памте и команданта Краљевске војске Радивоја Косорића са Хан Пијеска и генерала Југословенске народне армије Пера Косорића са Сокоца.

Из новије историје фамилије Косорић један од успјешнијих је директор бивше "Шипад-Романије" Жарко Косорић, затим декан Музичке академије у Источном Сарајеву Дражан Косорић, доктор економских наука Српско Косорић, запослен у МУП-у Српске и многи други.

Сашу Косорића са Сокоца радује идеја о чвршћем повезивању братства Косорића рођена још 1977. године, када је требало обновити цркву у селу Косорићи на Дробњаку која датира ид 1253. године.

"Свакако да треба оставити у задатак нашим покољењима да се састају око Илиндана сваке године и тиме отргну од заборава коријене и поријекло рода Косорића, фамилије која је до данас успјела очувати свој углед и након много тешких година", каже Саша Косорић.

Он је нагласио да као подлога за све наредне активности новим нараштајима може послужити књига "Косорићи" која је 2011. имала и друго издање, аутора Радомана Срдановића, потомка Срдана Косорића који је у зла времена остао на Дробњацима, узевши ново презиме по претку.

За 3. август наредне године братство Косорића заказало је други сабор у Рогатици.