ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 04/09/2018

РУСКИ "ПРОМОБОТ" ЧУВА АМЕРИЧКЕ ЂАКЕ

 

Роботизоване руске пчеле преузеће заштиту пољопривредних постројења... Ратни робот "игорјок" спреман за дејства... Робот "чувар" путује у САД да штити америчке ђаке... Електронско звоно у руским црквама...

 

МОСКВА, 4. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Русији је све више вјештачке интелигенције у свакодневном животу и областима попут образовања, умјетности, религије, војске и пољопривреде.

Школа у америчком Кливленду разматра куповину руског робота ради заштите дјеце.

Програмери кажу да робот може сам да процијени да ли неко има пиштољ или не, што је необично важно у САД, гдје се стално догађају убиства у школама и напади на ученике.

"Промобот", који је развила стартап компанија из руског града Перм, радио је углавном у супермаркетима. Он може да се самостално креће и помаже људима са навигацијом, али и да комуницира, те одговара на питања.

Током наредних пет година у САД ће бити испоручено више од 2.800 ових робота, а школе су један од главних купаца.

Ни Руска православна црква није имуна на роботизацију. Око 700 цркава у Русији већ је опремљено такозваним електронским звонима, а њихов број расте из године у годину.

Електронско звоно може да имитира покрете звонара.

Прво електронско звоно уведено је 2007. године у селу Иљинскоје у Московској области. Tо је мали електронски блок који контролише погоне повезане са звонима, попут звонара.

Ипак, тада још није било планирано да уређај буде масовно произвођен.

Шеф Међународног центра за звонарску умјетност Андреј Дјачков објашњава да то није сасвим ново за руске цркве. Слични механизми постојали су и у 17. вијеку.

За вријеме владавине Петра Великог постојао је европски систем "самозвон", који се користио у једној од петербуршких цркава.

И руска војна индустрија дубоко је зашла у роботизацију. Концерн "Калашњиков" представио је концепт новог ратног робота.

Руски научници пројектовали су "игорјока", намијењеног за вршење борбених и инжењеријских задатака.

Замрачено стакло штити сједиште са којег човјек управља овим моћним металним склопом.

Робот стоји на двије масивне ноге, налик на "ЕД-209" из филма "Робокап", и има двије руке.

Како ће се "игорјок" снаћи у правом рату, ван филма, вјероватно ће ускоро бити процијењено.

За то вријеме, вјештачке, роботизоване пчеле преузеће заштиту пољопривредних постројења.

Америчка организација "Би информд партнершип" истиче да већина пољопривредника мора купити или унајмити колоније пчела, што доприноси расту цијена хране.

Пчелари у САД изгубили су чак око 40 одсто својих колонија, а сада руски научници са Универзитета у Томску раде на пчелама роботима.

Истраживачи планирају да покрену пројекат 2019. године, а прототипови ће бити бар седам пута већи од правих пчела, што значи да ће бити величине људског длана.

Вјештачке пчеле биће посебно корисне за јагоде и друге биљке које расту у стакленицима током цијеле године.

Руси планирају да развију пчеле роботе, алгоритме и софтвер, као и оптичке системе и методе за препознавање слика за прецизно позиционирање.

Процјене говоре да ће производња прве серије од 100 летећих робота /пчела/ коштати око 1,4 милиона долара.

Пољопривредници за опрашивање током године у великим стакленицима користе бумбаре, а једна "породица" бумбара кошта 500 долара.

Они зими лете под инфрацрвеном свјетлошћу која симулира сунчеву топлоту, али у прољеће цијела "породица" бумбара може да оде, што ствара економски губитак.

И ту у причу улазе јефтиније роботизоване руске пчеле, које могу да раде нон-стоп.

Ни умјетност није остала имуна на роботизацију.

Запажен је случај "сликара" у московском парку Соколники. Унутар стаклене коцке, постављене на једном од тргова, огромна механичка рука сликала је околни крајолик.

На платну су се нашли и присутни посматрачи. Чим би у оптичко поље робота ушла нова особа, на слику би било додато неколико нових потеза четкицом.

Робот је за двије седмице направио 56.000 потеза четкицом, потрошио је четири литра боје и насликао двије слике, јавила је "Руска ријеч".

"Сликар" је скенирао чак и боје са одјеће Московљана који су шетали по парку, затим би изабрао одговарајућу у палети и наносио је на платно.

Овај робот је настао као резултат сарадње руских и јапанских развојних програмера.