ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 06/09/2018

ИНВЕНТАР ДУШЕ ДРАГАНА ТЕПАВЧЕВИЋА

 

Драган Тепавчевић написао је роман о расељеним лицима која не живе само у Америци и по бијелом свијету, већ и у домовини, пошто су одавно расељена у несигурно сјећање, прошлост или неизвјесну будућност.

 

Пише: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 6. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Романи Драгана Тепавчевића постали су прави културни догађаји у Републици Српској, и то не само због награда, које ионако не морају да гарантују квалитет, колико због читаности тема које обрађују и једноставног, а занатски сложеног, начина приповиједања.

Након "емотивног снајпера" у виду романа "Град за незбринуту дјецу", који говори о /не/успјелом трагању за идентитетом једног дјетета и једног града /Сарајева/, Тепавчевић се враћа у кљижевни и читалачки фокус новом прозом - романом "Зна ли ко енглески?".

Неформалан и само наизглед необичан наслов, који потпуно одговара страсном приповједачком жаргону ликова, уводи читаоца у причу о судбини једног човјека и његове "печелбарске" генерације у вријеме националног и људског страдања са почетка 20. вијека.

Та прича има паралелну реплику на крају вијека, кад се тај круг несреће и миграција наставља.

Тако се лична истрага јунака романа о породичном часовнику претвара у срчани галоп сјећања и свједочанстава, понекад драматичних, понекад домишљатих, понекад меланхоличних, понекад /само/ироничних, али увијек јачих од самих историјских факата, јер су маштовитији и личнији.

Нико није утекао од себе, ма колико /у томе/ далеко отишао. Понекад ни смрт није коначан одлазак, јер често обично физичко и, још страшније, духовно одсуство више руинира човјекову душу и похрањује је у гроб заборава, мада је жива као никад.

Тепавчевићев нови роман интелигентно заокружује мигрантску и националну судбину Срба Херцеговаца у 20. вијеку, која представља затворени круг у којем јунаци својим приповиједањем, држањем за језик, као за сидро у мору, одржавају идентитет и октроисану слободу, која им је далека колико и Америка.

Будући да људи са ових простора Маркесових "Сто година самоће" живе већ неколико вијекова, они су сами своји биографи, писци, сценаристи, понекад антички трагични, понекад зарасли у епску мегаломанију. Али, увијек своји.

Препуштајући ликовима да воде радњу, Тепавчевић постиже емотивни ритам романа, који у том сплету сочног језика, неодољиво популистичком, а иновативном, држи пажњу читаоца на причи која би могла да буде саставни дио највећег броја српских породица у херцеговачком крају, а и у широј популацији.

Тепавчевић је написао роман о расељеним лицима која не живе само у Америци и по бијелом свијету, већ и у домовини, пошто су одавно расељена у несигурно сјећање, прошлост или неизвјесну будућност.

Инвентар душе, који Тепавчевић склапа, попис је емотивних стања људи којима се историја понавља, као што се понављају свитања и сумраци.

Овај роман, заједно са читаним "Градом за незбринуту дјецу", у којем ликови иду за својим идентитетима као за одбјеглим артефактима, један за генетским поријеклом, а други за породичним часовником, води у једном правцу - у приповједачку утопију, чија естетика побјеђује депресивну историју.

"Зна ли ко енглески?" добитник је "Златне сове" за најбољи необјављени роман за 2018. годину, док је "Град за незбринуту дјецу" освојио награду Удружења књижевника Републике Српске и био другопласирани на конкурсу "Златна сова".

Оно што је важније од информације о тим признањима јесте чињеница да смо добили озбиљног писца, који је тек почео да приповиједа о стварима које нас чине не само пажљивим читаоцима, већ и актерима тих романа, чак и ако тога нисмо увијек свјесни.