ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 20/09/2018

МОНУМЕНТАЛНИ СПОМЕНИК СРПСКОМ ДОБРОВОЉЦУ

 

Тим спомеником одаје се почаст српским добровољцима који су од краља Петра Првог Карађорђевића добили земљу и основали насеље Ветерник.

 

Приредио: Слободан КОВАЧЕВИЋ

НОВИ САД, 20. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У новосадском насељу Ветерник у току је постављање монументалног Споменика српском добровољцу у знак сјећања на 34 војника српске војске, које су Бугарски војници ослијепили током пробоја Солунског фронта у Првом свјетском рату.

Бугарска војска бацила је нервни бојни отров на планини Ветерник за вријеме битака на Солунском фронту у јесен 1915. године.

Планина Ветерник налази се у Македонији и дио је планинског масива Кајмакчалана.

Тим спомеником одаје се почаст српским добровољцима који су од краља Петра Првог Карађорђевића добили земљу и основали насеље Ветерник.

Пројекат подизања споменика иницирао је Милан Балаћ, предсједник Удружења "Војнички пасуљ", уз подршку становника ветерничке мјесне заједнице.

Из тог удружења најављују да ће споменик бити откривен посљедњег викенда у септембру, поводом 100 година од присаједињења Војводине Краљевини Србији.

Споменик српском добровољцу биће подигнут у средини ветерничког саобраћајног кружног тока, а "гледа" у према Цркви Светог Симеона Мироточивог.

Монументални споменик висине три метра дјело је вајара Ђорђа Лазића Ћапше из Сремских Карловаца и представља српског војника у јуришу.

Тај споменик изливен је у умјетничкој ливници "Станишић" у новосадском насељу Ченеј.

Цијели пројекат је финансирало Удружење "Војнички пасуљ".

Насеље Ветерник основано је 1923. године, када су се на простор тадашњег ненасељеног Новог мајура населиле 34 инвалидске породице са 107 чланова.

Солунски борци населили су у почетку двије улице у Новом мајуру са типским кућама, од којих су неке и данас сачуване.

Потом је насеље почело да се шири, попуњава другим становницима, да би временом почело да личи на село.

У Другом свјетском рату, по успостављању мађарске фашистичке окупације, дио становника Ветерника је убијен, а остали су протјерани у Србију.

Цијело насеље је послије тога насељено Мађарима.

Пред ослобођење, из Ветерника одлазе мађарски досељеници, а преживјели Ветерничани се враћају у готво уништено село.

Послије рата, током колонизације, Ветерник је добио још нових становника, а насеље је све више расло.

Према посљедњем попису из 2011. године, у Ветернику живи око 17.500 становника и послије Футога је друго по величини новосадско насеље.