ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 01/10/2018

ГОРШТАЦИ ИЗ БРЊАКА ЖЕНЕ АЛБАНКЕ И ЧУВАЈУ МЕЂУ

 

Заклетва и дата ријеч спријечила је једног Србина који се иселио прије тридесетак година да Албанцима прода неколико хектара ливада на самом превоју планине Мокре горе према Истоку. Група домаћина из Брњака посјетила је тог рођака у Смедереву и поручила му да "врати капару или оде глава"

 

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

ЗУБИН ПОTОК, 1. ОКТОБРА /СРНА/ - Око 300 породица из мјешовитих бракова Срба и Албанки /махом католкиња/ преживљава у Брњаку, планинском селу подно Мокре горе у општини Зубин Поток, на надморској висини изнад 1.000 метара, настојећи да на том подручју опстане српска ријеч.

Брњак је српско село насељено православним становништвом још у вријеме Јелене Анжујске и било је уточиште Срба који су главом гарантовали да, како наводи шумар Спасоје Јаковљевић, "вјеру неће мијењати, да ће странца и незнанца примити у дом, али да преко међе нико не смије крочити".

Ограђени језером Газиводе и планинским вијенцем Мокре горе ослоњене на Проклетије и Пештер, ове породице истрајавају у науму да преживе и продуже родослове, а препознатљиви су по склапању мјешовитих бракова са Албанкама.

"Од тридесеторо деце, колико их имамо у селу, шеснаесторо је рођено у таквим браковима", истиче Спасоје за Срну. Он је добио два сина и кћерку у браку са Зојом, рођеном у Скадру.

Срби, младожење у поодмаклим годинама, наводи Спасоје, "нису прилика за жене у штиклама које јутро затиче испред огледала, а ноћ у кади напуњеној мирисима".

"Нисмо имали избора, већ да се одлучимо да срећу потражимо у женидби са девојкама из Албаније", каже Спасоје и напомиње да је његова супруга "домаћица којој никада није доста рада, њиве, ливаде и трке за `кашиком више`".

Брњачани су били свјесни да ће у врлетима испод Мокре горе, у потпуној изолацији, удаљени од Зубиног Потока више од тридесет километара, без помоћи општине, државе или хуманитараца - нестати без дјечјег плача.

"Село је почело да се гаси. Рат на Косову и Метохији, којем географски припадамо, убрзао је расељавање", наводи Јанко Јеремић, који има два сина и двије кћерке у браку са Викторијом из околине Скадра.

Домаћини из Брњака су прије десетак година одлучили да се жене, те да ни по коју цијену не продају имовину. До данас се држе заклетве предака да се у Брњаку "неће `међити` други, изузев Србина".

Управо је та заклетва спријечила једног Србина који се иселио прије тридесетак година да Албанцима прода неколико хектара ливада на превоју Мокре горе према Истоку.

Група домаћина, тада неожењених младића из Брњака, посјетила је тог рођака у Смедереву и поручила му да "врати капару или оде глава".

Услиједио је раскид уговора са купцем, а у Брњак се вратио спокој, наводе мјештани и тврде да до данас ниједан Албанац није крочио у село са циљем да купи и педаљ српске земље.

Истовремено, са одлуком да се жене, Брњачани су оживјели иницијативу да у селу од камена изграде Цркву Светом апостолу Георгију, те да се уз светињу окупљају, како рече мјештанин Радош Милић, и под њеним сводовима "зборе и вагају шта им је чинити".

"Ми, Брњачани, сви смо у сродству, што браћа, што кумови - сви смо једно", наглашава Радош.

Сваки дан се на некој новој кући задими оџак, одјекне пуцањ из "деветке" и зачује пјесма.

Брњачани траже да надлежни из општине испуне обећање и испоруче им пољопривредне машине које су обећали када је на Газиводама прије двадесетак дана боравио предсједник Србије Александар Вучић.

Они траже и да им Србија помогне у оснаживању домаћинстава субвенцијама у набавци крупне стоке и оваца, јер је Мокра гора препознатљива по шумарству и сточарству.

Слађан Ристић, отац два сина, са супругом Валентином спреман је да под залог стави три куће, штале и двадесетак хектара земље како би од Србије добио трактор и прикључне машине.

"Не треба ми социјала, нити дечији додатак. Tражимо од државе да и нама у Брњаку да донације попут оних које обезбеђује људима у остатку Косова и Метохије", поручује Слађан и тврди да ће, уколико држава бар дјелимично испуни обећања о донацијама, Брњак постати жива линија раздвајања према албанизованом дијелу Мокре горе.

Потврда његових ријечи је и изграђена Црква Светог апостола Георгија, чије ће освештање бити обављено 13. октобра, те најављена градња истоименог манастира посвећеног Јелени Анжујској, који ће, како је то Брњачанима обећао Његово преосвештенство епископ рашко-призренски Tеодосије, бити завршен за његовог живота.