ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Култура12/10/2018

ЋОПИЋ НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕН

 

КРУПА НА УНИ, 12. ОКТОБРА /СРНА/ - Књижевни рад Бранка Ћопића није заборављен, а његов лик је и даље присутан у родним Хашанима, поручено је данас са манифестације "Ћопићевим стазама дјетињства".

 

Књижевник Ранко Павловић каже да је човјеку, кад се осјећа усамљеним, најбоље да се дружи са књигом, а најбоље је да су то Ћопићеве књиге.

"Најбоље је дружити се са његовим јунацима који су често стварнији од људи које срећемо. Зато је задовољство доћи у Ћопићев завичај и осјетити како су настајали његови јунаци", рекао је Павловић.

Он каже да овдашњи пејзажи показују да је Ћопић, све што је видио и доживио, унио у своје дјело које је због тога посебно вриједно, јер је у локално унесено универзално.

Према његовим ријечима, Ћопић је данас популаран онолико колико га образовни систем приближава, а то није довољно.

"Ипак, мислим да нема дјетета које не зна бар једно Ћопићево дјело. Вријеме је да се у образовни систем уведе збрика прича `Башта сљезове боје`", рекао је Павловић.

Светозар Личина, предсједник бањалучке Фондације "Бранко Ћопић", подсјетио је да, уз ову фондацију, манифестације у Ћопићеву част организују општина Крупа на Уни и Основна школа "Бранко Ћопић".

"Данас смо дошли у Хашане, на дан кад се обиљежава Ћопићева крсна слава - Михољдан. Дошли смо у његов завичај јер је Ћопић, као ријетко који писац, остао до краја у свом родном крају, у животу и књижевности", каже Личина.

Начелник општине Крупа на Уни Младен Кљајић навео је да се манифестација "Ћопићевим стазама дјетињства" одржава у скромним условима, али да традиција није прекинута.

"Имамо жељу да се прошири број учесника и да на овај дан у Хашанима буду ученици из свих школа које носе Ћопићево име", рекао је Кљајић.

Директор Основне школе "Бранко Ћопић" Драгана Тодић сматра да су ученици који похађају ову школу добро упознати о животу и дјелу Бранка Ћопића.

"Наши ученици учествују у данашњој манифестцији, а сваке године 26. марта присјетимо се трагичне смрти нашег књижевника. Овдје се свакодневно присјећамо Бранка Ћопића јер је ово његов родни крај", рекла је Тодићева.

Код Ћопићеве бисте испред спомен-школе у Хашанима положено је цвијеће, а о животу и дјелу писца говорио је и књижевник Ранко Рисојевић.

Ученици су говорили Ћопићеве стихове и своје пјесме инспирисане његовим дјелом.

Прије тога одржан је књижевни час у Основној школи "Бранко Ћопић" у Доњем Дубовику, административном центру општине Крупа на Уни.

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима, а трагично преминуо 26. марта 1984. године у Београду.

Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.

Његова антологијска збирка приповједака "Башта сљезове боје" освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман "Не тугуј, бронзана стражо". Од 1968. године био је члан Српске академије наука и уметности.

Други свјетски рат подстакао га је да напише романе "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј бронзана стражо" и "Осма офанзива", затим приповијетке "Роса на бајонетима", "Сурова школа", "Љубав и смрт", "Доживљаји Николетине Бурсаћа", "Горки мед", "Свети магарац", "Људи с репом" и збике пјесама "Огњено рађање домовине" и "Ратниково прољеће".

Написао је и романе за дјецу "Орлови рано лете", "Славно војевање" и "Битка у златној долини" /познати су као "Пионирска трилогија"/ и "Магареће године", збирке прича "Приче партизанке", "Вратоломне приче", "Приче испод змајевих крила" и "Доживљаји мачка Tоше", збирке пјесама "Чаробна шума", "Армија одбрана твоја", "Партизанске тужне бајке", "Вечерње приче", "Дједа Tришин млин" и "Несташни дјечаци".