ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 15/10/2018

АРХИМАНДРИТ ИЛАРИОН: ОСТАЈТЕ ОВДЕ

 

Најдубље верујем да је благословено да се остане на Косову и Метохији и да Бог неће остати дужан било ком човеку који се определи да иде путем Цркве, поручује архимандрит Иларион.

 

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

ПРИШTИНА, 15. ОКTОБРА /СРНА/ - Иларион, архимандрит манастира Драганац у Косовском Поморављу, упозорава да је слабост најопаснија болест и указује да продаја српских имања и исељавање из јужне српске покрајине и даље трају.

"Борба против исељавања је драматична - народ још продаје своју дедовину и расељава се, али се Српска православна црква труди да охрабри људе да остану где припадају", наглашава Иларион.

Он напомиње да црквени великодостојници и свештенство, на челу са Његовим преосвештенством епископом рашко-призренским Tеодосијем, дају примјер и труде се да свуда имају живе парохије, те да у мјестима гдје нема или има мало српског народа свештеници живе са својим породицама и приносе службу Богу.

Манастир Драганац и његово десеточлано братство, са архимандритом Иларионом, једина је монашка заједница у Косовском Поморављу и има важну улогу за народ на том простору, али и за све Србе на Косову и Метохији, који походе светињу тражећи утјеху и исцјељење.

"Најдубље верујем да је благословено да се остане на Косову и Метохији и да Бог неће остати дужан било ком човеку који се определи да иде путем Цркве", поручује Иларион и наводи да је обнова манастира Драганац била "утеха, подстрек и охрабрење људима да остану на своме".

Братство манастира се труди да народу пренесе вјеру "у добро данас и боље сутра".

Иларион сматра да је од суштинског значаја превазилажење предрасуда између Срба и Албанаца и јачање вјере да је могуће успоставити искрен и пријатељски однос два народа.

Архимандрит каже да Албанци морају прихватити да су Срби своји на своме.

Говорећи о историји манастира Драганац, задужбини Драгане, кћерке Светог кнеза Лазара, Иларион наглашава да је манастир "крст у кругу" и симбол "самог светотајинског живота - нови утврђени град који подсећа на Горњи Јерусалим, који као невеста треба да сиђе са неба".

"Није случајно да постоји жеља да се приближимо Светој Гори, јер су Света Гора и Света царска српска лавра Хиландар полазиште за нашу духовну традицију и заветну културу, уз Студеницу, Жичу, Патријаршију, Грачаницу, Дечане...", напомиње он.

Манастир Драганац је, до илегално спроведене национализације комунистичких власти, имао око 200 хектара земљишта које се и данас назива "манастирским забраном", али је тек нешто више од 15 хектара тренутно у власништву манастира.

"Очекујемо да се усвоји Закон о реституцији на Косову јер би тада сва наша имовина била враћена Српској православној цркви, што би нашем братству омогућило да буде заиста стуб опстанка и останка Срба не само у Поморављу, већ и на целом Косову и Метохији", истиче Иларион за Срну.

Братство је успјело да откупи десетак хектара земље од Србина који је покушао да је прода Албанцу.

Манастир Драганац се први пут помиње 1381. године у Оснивачкој повељи манастира Раваница као нека врста метоха Раванице.

"Предање га везује за Светог кнеза Лазара, који је рођен у Прилепцу, недалеко од Драганца", улазује Иларион.