ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан15/10/2018

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 17. ОКТОБРА /СРНА/ - Данас је сриједа, 17. октобар, 290. дан 2018. До краја године има 75 дана.

 

1760. - Рођен француски филозоф Клод Анри Сен Симон, социјалиста утописта, учесник Америчког рата за независност. Сен Симон се у вријеме Француске револуције одрекао племићке титуле. Сматрао је да традиционалну државу треба замијенити индустријским друштвом и да аристократи, војници и бирократи треба да ишчезну и уступе мјесто индустријалцима, радницима и сељацима. Дјела: "Индустријски систем", "Индустрија или политички, морални и филозофски разговори у интересу свих људи оданих корисном раду и независности", "Писма женевског грађанина савременицима", "Ново хришћанство", "Стари и нови политички систем".

1797. - У италијанском селу Кампоформио склопиле мир Аустрија и Француска, којим је укинута Млетачка република. Француска је узела млетачке посједе у Албанији и острва у Јонском мору, а Аустрија Венецију, Истру, Кварнер, Далмацију и Боку Которску.

1803. - Рођен мађарски политичар Ференц Деак, главни "архитекта" двојне монархије 1867, односно споразума Беча и Будимпеште којим је створена Аустро-Угарска. Предводио је мађарску племићку опозицију против аустријског канцелара Клеменса Метерниха прије револуције 1848, а 1865. је објавио пројекат о дуалистичком уређењу Хабсбуршке монархије, прихваћен двије године касније.

1849. - Умро пољски композитор и пијаниста Фредерик Францишек Шопен, назван "пјесником клавира", који је у врхунском романтичарском маниру компоновао готово искључиво клавирску музику. Романтичну музику оплемењене једноставости и високог артизма обогатио је новим изражајним средствима, нарочито у погледу хармоније, облика и пијанистичке технике, уводећи нови распоред прстију на клавијатури. У композицијама се обилато користио елементима пољске народне музике. Из Пољске је 1830. отишао у Француску, не слутећи да више неће видјети отаџбину. Дјела: два концерта за клавир и оркестар, око 170 соната, мноштво полонеза, мазурки, валцера, прелудијума, ноктурна, етида, скерца, балада.

1855. - Енглез Хенри Бесемер патентирао поступак за прераду сировог гвожђа у челик, назван по њему "Бесемеров челик".

1876. - У Менло парку код Њујорка амерички проналазач Томас Алва Едисон основао радионицу у којој је окупио више врхунских стручњака, укључујући најистакнутијег међу њима, српског научника Николу Теслу.

1907. - Кодификацијом правила међународног обичајног права, нарочито ратног, која и сада умногоме важе, завршена је друга Бечка мировна конференција. У раду скупа су учествовале 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору.

1912. - Србија и Бугарска, девет дана послије Црне Горе, објавиле рат Турској, а 18. октобра на страни балканских савезника у Први балкански рат је ушла и Грчка. За непун мјесец дана је ослобођен готово цио Балкан од Турака, а на мировној конференцији у Лондону Турска се одрекла територија у Европи, изузев око града Једрена, због чега је рат настављен до пада Једрена у марту 1913, а мир између балканских савезника и Турске је потписан у Лондону 13. маја 1913.

1912. - Рођен италијански свештеник Албино Лучани, поглавар Римокатоличке цркве само 33 дана, под именом Јован Павле Први. Од 1969. био је надбискуп Венеције, а за папу је изабран 26. августа 1978. Под неразјашњеним околностима је умро крајем септембра, званично од срчаног удара, али је остала сјенка сумње да је отрован због реформистичких ставова, опречних врховима ватиканске курије.

1915. - Рођен амерички писац Артур Милер, један од најбољих драмских писаца 20. вијека, заокупљен трагичном визијом модерног човјека као жртве различитих притисака. Дјела: драме "Сви моји синови", "Смрт трговачког путника", "Вјештице из Салема", "Поглед с моста", "Послије пада", "Догађај у Вишију", "Цијена", "Слава и разлог зашто", "Стварање свијета и друга посла", "Равно из раја", "Надбискупова таваница", "Амерички сат", збирка прича "Више ми нисте потребни", роман "Фокус", есеј "Драмски писац и атомски свијет".

1918. - Рођена америчка филмска глумица Маргарита Кармен Кансино, позната као Рита Хејворт, холивудски секс симбол четрдесетих година 20. вијека. Филмови: "Само анђели имају крила", "Ђилда", "Дама под сумњом", "Никад се нећеш обогатити", "Дама из Шангаја", "Одвојени столови".

1919. - Рођен кинески политичар Џао Цијанг, који је као премијер био архитекта економских реформи осамдесетих година 20. вијека. Наслиједио је 1987. Ху Јаобанга на челу владајуће Комунистичке партије Кине, али је оборен са власти 1989. и означен као један од криваца за студентске демонстрације угушене у крви.

1920. - Умро амерички новинар и револуционар Џон Рид, чија су дјела "Десет дана који су потресли свијет" и "Црвена Русија" најбоља хроника Октобарске револуције. Популарност је стекао као дописник из Мексика у вријеме устанка Франсиска Панча Виље. Као социјалиста и противник империјалистичког рата у Европи 1914. је посјетио западноевропска бојишта, а 1915. Грчку, Румунију, Србију, Русију и Турску, припремајући књигу "Рат у источној Европи". Написао је потресне репортаже из Србије, у којој је био у априлу и мају 1915. У Русију је дошао 1917. и одушевио се комуинистичком револуцијом. Вративши се у САД постао је један од оснивача Комунистичке партије и члан Извршног одбора Коминтерне. Послије смрти од тифуса у Бакуу сахрањен је под зидинама Кремља у Москви.

1945. - На таласу масовних протеста обесправљених "бескошуљаша" у Аргентини је власт приграбио пуковник Хуан Доминго Перон. Под снажним притиском осиромашених Аргентинаца пуштен је из затвора само неколико дана пошто је изгубио положај у војној влади и истог дана се тријумфално обратио присталицама на митингу у Буенос Ајресу на којем се окупило 300.000 људи.

1961. - У Паризу у сукобу француске полиције с алжирским демонстрантима, који су протестовали против колонијалне владавине Француске над њиховом земљом, према званичној верзији погинуло троје људи, али групе за људска права су тврдиле да је број жртава већи од 240.

1972. - Умро српски принц Ђорђе Карађорђевић, старији син краља Петра Првог, који се одрекао права на пријесто и посветио војничкој каријери. До 16. године је у Петрограду служио у пажевском корпусу с млађим братом Александром и вратио се у Србију када је Петар Први 1903. постао краљ. Учествовао је у оба балканска и у Првом свјетском рату, а у јуришу на Мачковом камену 1914. тешко је рањен. Послије ослобођења земље био је жртва дворских сплетки, проглашен је малоумним и до почетка Другог свјетског рата је био на принудном лијечењу. Одбио је да се 1941. године придружи влади и краљу у избјеглиштву, а потом и њемачку понуду да се настани у Бијелом двору.

1989. - У земљотресу јужно од америчког града Сан Франциска погинуло 67 и повријеђено више од 600 људи.

1994. - Јордан и Израел саопштили намјеру да постигну историјски мировни споразум и тако послије 46 година окончају међусобно ратно стање.

1994. - Мировни посредници УН саопштили да су се влада Анголе и побуњенички покрет УНИТА начелно сагласили да окончају скоро 20-годишњи грађански рат у тој афричкој земљи.

1996. - Руски предсједник Борис Јељцин смијенио је шефа моћног Савјета безбједности Русије Александра Лебеда, који је четири мјесеца раније ступио на ту дужност, само дан пошто је министар унутрашњих послова Анатолиј Куликов оптужио бившег генерала да покушава да приграби сву власт.

1997. - На Куби сахрањени посмртни остаци Ернеста Че Геваре, три деценије пошто је убијен у Боливији. Посмртни остаци легендарног герилског вође положени су у маузолеј у граду Санта Клара.

1998. - Бивши чилеански диктатор Аугусто Пиноче ухапшен у Лондону, гдје се опорављао од операције, послије захтјева Шпаније за његово изручење ради суђења за убиства стотина шпанских држављана током његове диктаторске владавине Чилеом.

2001. - Група астронома из САД, Велике Британије, Аустралије и Белгије саопштила да је пронашла осам нових планета које се окрећу око других звијезда у космичком пространству.

2004. - У Мостару освештана црква Рођења Пресвете Богородице, први православни храм у долини Неретве који је у потпуности обновљен након рушења у посљедњем рату.

2006. - Министри спољних послова земаља ЕУ усвојили препоруку да Румунија и Бугарска буду примљене у чланство Уније у јануару 2007. године. /крaj/