ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 17/10/2018

ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ - ПОКРЕTНЕ "БАНКЕ КРВИ"

 

Азиз Карадолами наглашава да је током двадесетогодишње "каријере" даваоца крви постао кум бројним Србима. "У по ноћи зазвони телефон, чујеш да је неком потребна крвна група АБ позитивна и ето мене за највише десетак минута", објашњава Азиз.

 

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

ГРАЧАНИЦА, 17. ОКTОБРА /СРНА/ - Чланови удружења "Добровољни даваоци крви" из Грачанице током протеклих двадесетак година, од завршетка сукоба на Косову и Метохији, спасили су стотине живота, истиче Горан Славковић, предсједник овог удружења.

Прогон српског Клиничко-болничког центра из Приштине и наставак рада у импровизованим условима у баракама у Грачаници, без основних услова за рад и без "банке крви", био је изазов за добровољне даваоце, па су се одазивали и давали крв у свако доба дана или ноћи.

"Постали смо покретне банке крви", наглашава Славковић за Срну, наводећи да је дао крв више од стотину пута.

"Не постоји цена за нашу улогу у спасавању људских живота после ратних сукоба на Косову и Метохији. Током мартовског погрома на Космету 2004. године, за пет-шест дана, давали смо крв и по два пута, настојећи да спасимо животе рањених и повређених", напомиње он.

Удружење "Добровољни даваоци крви" из Грачанице једино је те врсте јужно од Ибра и отуда је његова улога, ако се има у виду недостатак "банке крви" у болници у Грачаници, још значајнија.

Горанов колега Азиз Карадолами наглашава да је током двадесетогодишње "каријере" даваоца крви постао кум бројним Србима.

"У по ноћи зазвони телефон, чујеш да је неком потребна крвна група АБ позитивна и ето мене за највише десетак минута", објашњава Азиз.

Овај Бошњак је због хуманости постао омиљен и радо виђен гост у бројним српским домовима у Грачаници и на подручју Косовског Поморавља.

Горан и Азиз истичу да би Удружење окупило знатно више људи, али је проблем то што немају просторије нити подршку надлежних општинских и власти самопроглашеног Косова и Метохије.

"Имамо осећај да је некоме стало да добровољних давалаца крви нема јужно од Ибра. Ловачко Удружење или Удружење риболоваца имају просторије и број телефона, а ми се окупљамо по болничким ходницима или у чекаоницама испред хируршких ординација", кажу они.

Управо је то један од основних разлога што све мање младих постају чланови Удружења и што се полако број добровољних давалаца крви јужно од Ибра смањује, иако су општине из централног Косова, а посебно из Штрпца, биле познате по великом броју добровољних давалаца.

"Очекујемо да у Црвеном крсту и, посебно, у општинским структурама схвате да добровољни даваоци крви нису људи који постоје само када се обележавају неки посебни дани, већ да су свакодневно у улози спасиоца нечијег живота", поручује Славковић.

Он и Карадолами апелују на младе да се учлане у ово грачаничко удружење и препознају значај доборовољног давања крви.