ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Занимљивости06/11/2018

"ТРЕЗОР СУДЊЕГ ДАНА" У НОРВЕШКИМ ПЛАНИНАМА

 

СВАЛБАРД, 6. НОВЕМБРА /СРНА/ - У великом складишту биљних сјемена "Свалбард", у норвешким планинама, чувају се узорци који могу да обнове неку врсту у случају њеног нестанка.

 

Сам "трезор" улази 130 метара у ледене планине Норвешке, а ријеч је о "банци" сјемена која може да, у случају неког апокалиптичног догађаја, обнови готово све познате усјеве на Земљи.

Складиште је изграђено у леденим површинама и ради већ више од шест година, мада га и даље третирају као тајни пројекат.

У складишту се налази више од 500.000 узорака усјева.

Сви донатори су више-мање познати филантропи и заговорници депопулације земље - највећа елита.

Новац и сјемена дају, између осталих, "Бил Гејтс фондација", "Фонд Рокфелер", "Монсанто" и "Сyнгента", који су се одлучили да инвестирају у овај пројекат.

Само "Бил Гејтс фондација" уложила је око 30 милиона долара.

Неки часописи писали су у почетку да је "банка сјемена" повезана са најавама апокалипсе. Али, разлози су много рационалнији.

Кери Фовлер, некадашњи извршни директор компаније "Глобал кроп диверзити траст", која је помагала у стварању складишта "Свалбард", објашњава да је циљ овог система да сачува разноврсност култура у подручјима погођеним ратом и немирима.

Tакозвани трезор за судњи дан у власништву је Норвешке, међутим, влада те земље нема приступ садржају депозита, који се чува у комори са строго одржаваном температуром од минус 18 степени Целзијусових.

Сјемена су једини материјал похрањен у кутијама и нису подијељена или угрожена на било који начин.

Свака јединица је строго изолована и одржавана је ексклузивно за приступ националним власницима рачуна, наводи британски "Гардијан".

Норвешка, као се тврди, пружа услуге за добробит цијеле планете омогућавајући да, у случају неке катастрофе, специфичне вирусне болести, суше или нуклеарног рата, буду сачувана сјемена за обнављање оних биљних врста значајних за људску исхрану.

Задатак "Свалбарда" је да одржава гене сјемена и популације човјечанства, која ће до 2100. године достићи број од 11 милијарди људи.