ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 27/11/2018

ТРАЈКОВИЋ: НАПУСТИМО НАРОДНЕ КУХИЊЕ И ОПСТАНИМО РАДОМ

 

Морамо да схватимо да се не може живети од помоћи и чекања у реду за шерпу хране из народних кухиња, наводи за Срну Tрајковић, који је посљедње бразде заоравао у касним ноћним часовима како би искористио кишу

 

ПРИШTИНА, 27. НОВЕМБРА /СРНА/ - Срби на Косову и Метохији не треба да дозволе да њихова егзистенција зависи искључиво од помоћи из Београда, већ морају и сами допринијети опстанку на својим огњиштима, поручује Горан Tрајковић, пољопривредник из Лапљег Села, код Приштине.

Tрајковић обрађује 40 хектара њива и један је од највећих пољопривредних произвођача са Косова и Метохије.

Искористио је кишу која је прије неколико дана пала у централном дијелу Косова и Метохије да посије 30 хектара пшенице, те припреми још десет хектара за сјетву кукуруза.

"Tачно је да ћемо да осетимо последице увођења стоодстотних царинских стопа и управо због тога морамо сами урадити нешто да смањимо последице, а то можемо само ако стотине хектара, само у региону општине Грачаница, засејемо. Морамо да схватимо да се не може живети од помоћи и чекања у реду за шерпу хране из народних кухиња", наводи за Срну Tрајковић, који је посљедње бразде њиве заоравао у касним ноћним часовима како би искористио кишу.

Пшеница је, због повећања царинских стопа, поскупјела је са 14 центи откупне цијене на 30, док су остале исте цијене вјештачког ђубрива и хемикалија потребних за припрему сјеменске пшенице.

"Остаје да видимо како ће повећање царинске стопе утицати на цену хемикалија и вештачког ђубрива којим се жито третира средином зиме и почетком пролећа", наглашава Трајковић и напомиње да се комплетан асортиман хемијских средстава и вјештачких ђубрива производи у панчевачкој "Азотари".

Он вјерује да ће Албанци, као и Срби који се баве пољопривредном производњом, платити цијену неразумног повећања царинских стопа, односно нових услова увоза сировина и готових производа.

Управо то, сматра Горан Трајковић, мора натјерати Србе да изађу из кућа, "узму мотику и зараде динар више, не чекајући да им парче хлеба пружи Београд".

Бобан Стевић, такође из Лапљег Села, дугогодишњи тракториста ДО "Ратар" присјећа се организованих заоравања по неколико хиљада хектара њива у рејону општина Липљан, Приштина и Косово Поље.

"После 1999. године, када је на сваком кораку претила опасност, самоорганизовањем смо створили услове да хиљаде српских породица преживи од свог рада. Нажалост, данас смо дошли у ситуацију да већина нас живи од помоћи из централне Србије", каже он.

Драган Милићевић из Грачанице, уз апел сународницима да се лате обраде запуштених имања на којима стрна жита рађају као из воде, наводи да би Београд морао да сачини социјалну карту преосталих Срба.

Он указује да ће само тако власници запуштених имања, посебно млади, да "прекину са живљењем на рачун народних кухиња, минималаца и социјалне помоћи".

"Уколико се стопира продаја имања и власници њива схвате да, попут наших родитеља морају заорати бразду, постоји нада да ћемо опстати на овим просторима. У супротном, верујем да ће бити бесмислена улагања и залагања државе Србије у опстанак Срба на Космету, посебно на територији централног Косова", истиче Милићевић.