ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 07/01/2019

ЗАДРЖАВАЊЕМ ПРИШТИНСКИХ ТАКСА, ПРИВРЕДНИЦИ ГУБЕ ТРЖИШТЕ

 

Извозници из БиХ годинама су пријављивали нецаринске баријере које су врло споро, скоро никако рјешаване редовним механизмима које нуди Цефта споразум. Рјешавање нецаринских баријера је највећа препрека због енормне спорости механизма за рјешавање спорова и непостојања санкција...

 

Разговарала: Александра ГРУЈИЋ

САРАЈЕВО, 7. ЈАНУАРА /СРНА/ - Највећу опасност за привреднике из БиХ представља задржавање такса од 100 одсто коју су увеле власти у Приштини за производе из БиХ и Србије, јер губе тржиште, упозорава предсједник Спољнотрговинске коморе БиХ Немања Васић.

Тако на мјесто привредника из БиХ улазе партнери из других земаља, као што је Италија.

Васић наводи за Срну да су увођењем ових такса највише погођене металска, дрвна и млијечна индустрија БиХ, али и произвођачи тоалет папира, хемијских производа, као и извозници лијекова, уља, брашна, сокова, воде, те нагласио да ће се извозници веома тешко вратити на тржиште које једном изгубе.

"Укупна вриједности извоза на Косово у 11 мјесеци ове године износила је 139,5 милиона КМ. Примјетно је да је у новембру, мјесецу кад су на снази биле таксе од 10 одсто /од 21. новембра износе 100 одсто/ извоз БиХ на ово тржиште смањен и износи непуних осам милиона КМ", упозорава Васић.

Он је рекао да се у укупној размјени БиХ са свијетом, око 14 одсто односи на земље Цефте, а од тога четири одсто на самопроглашено Косово, те подсјећа да је у посљедњих пет година БиХ на ово тржиште извозила робу у просјеку од 160 до 170 милиона КМ, а увозила око 14 милиона КМ.

"Иако би неки рекли да је мало тржиште за привреду из БиХ, није тако ако узмемо у обзир да је то ријетко тржиште на којем БиХ биљежи суфицит", истиче предсједник Спољнотрговинске коморе.

Васић напомиње да привредници из БиХ углавном извозе производе више додате вриједности, те додао да се из самопроглашеног Косова увози репроматеријал, као што је сирова кожа, којег нема на домаћем тржишту.

Када је ријеч о Цефта тржишту, он наводи да су се привредници БиХ одувијек суочавали са нецаринским баријерама, те жали што БиХ никада није посезала за увођењем сличних мјера, односно увијек је поштовала одредбе споразума, попут Цефта споразума и Споразума о стабилизацији и придруживању.

"Извозници из БиХ су годинама пријављивали нецаринске баријере које су врло споро, скоро никако рјешаване редовним механизмима које нуди Цефта споразум. Рјешавање нецаринских баријера је највећа препрека због енормне спорости механизма за рјешавање спорова и непостојања санкција", напомиње Васић.

Он подсјећа да је БиХ у претходном периоду са Србијом имала највише проблема у вези са нетарифним баријерама, почевши од извоза пилећег меса, млијека, пива и малина.

Васић наводи да је Спољнотрговинска комора у овој години примила једну званичну пријаву нетарифне баријере, и то управо за самопроглашено Косово, непосредно прије увођења такса.

"Баријера се односила на тражење оригиналних исправа/налаза за сваки утовар, на примјер за оне налазе који се издају као оригинал само једном и трају за производ колики је и његов рок трајања. Нико други у Цефти не тражи овакву врсту оригинала. Нажалост, нисмо успјели да актуализујемо ову баријеру, јер су скоро у исто вријеме уведене стопроцентне таксе", указује Васић.

Он истиче да у Цефта споразуму нема децидно наведених казнених мјера, што се сада показало као круцијално, те наводи да у оквиру Цефте никада није ријешен проблем механизма рјешавања спорова.

Према Васићевим наводима, БиХ је због тога била годинама у проблемима, док се двије стране не договоре, као што су то ове године урадиле БиХ и Србија.

"Ако се не ријеши проблем механизма рјешавања спорова, тешко да ико може гарантовати да ће моћи бити спровођен усаглашени Протокол пет /услуге/ или Протокол шест /уједњачавање докумената, увезивање царина/", упозорава он.

Васић сматра да би у наредном периоду основни задатак надлежних у БиХ требало да буде унапређење механизма рјешавања спорова, што ће допринијети отклањању нетарифних баријера, од којих су неке присутне дуже вријеме.

"Такође, морамо радити на хармонизацији прописа и процедура, те олакшању транзита и трговине, кроз регионално повезивање свих граничних служби у јединствени информациони систем", истиче Васић.

Он закључује да би БиХ требало да уведе и заштитне мјере које су Цефта споразумом дозвољене када нека чланица процијени да је њена домаћа производња угрожена.