ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

07/01/2019

СТАРИ ЗАНАТИ - УЛАЗНИЦА ЗА СВИЈЕТ

 

Многе вјештине и занати су заувијек изгубљени, а дизајнер за текстил и одјећу Ана Илић Пањковић оживјела је готово изумрли занат ткања клечаном техником који је заштићен као нематеријално културно добро

 

Разговарала: Сања СРДИЋ

БЕОГРАД, 7. ЈАНУАРА /СРНА/ - Срби су деценијама ниподаштавали традицију иако оставштина старих може бити улазница за свијет и извор сигурне егзистенције, рекла је Срни дизајнер за текстил и одјећу Ана Илић Пањковић.

Да је то тако, свједочи и то што су производи занатске радње "Рустикана" из Сомбора, коју она води од 2009. године и у којој је оживљено ткање клечаном техником, постали дио протокола бројних институција и амбасада.

Она се труди да чувени стапарски ћилим, који је некад био статусни симбол и по вриједности изједначен са пиротским, врати гдје му је мјесто.

"Уз подршку града, Амбасаде Аустралије и етно мреже дошло је до ревитализације ткања. Основали смо удружење и ја као предузетник сарађујем са њима. Трудимо се да што више жена и младих укључимо да би популаризовали занат", рекла је Пањковићева.

Она је указала да су стапарски ћилим, као и клечана техника 2016. године заштићени као нематеријално културно добро и сада се ради на одређивању географског подручја.

"Жене које су поново откриле тајне ткања упорно трагају за мотивима који су аутентични за село Стапар да би их пренеле на производе које тражи савремено тржиште. То су углавном руже и флорални мотиви, а они још старији мотиви су већином геометријски и сведени", рекла је Пањковићева.

Према њеним ријечима, у сомборском крају ниједна светковина се не може замислити без погаче "листаре", а обичај налаже да се она пред госте износи у тканој торби са цвјетним мотивима за чију је израду потребно око мјесец и по дана са шест сати активног рада.

Пањковићева, која своје предмете у којим је савремени дизајн спојен са традицијом представила на изложбама у Београду и Будимпешти, те на бројним манифестацијама и базарима, сматра да постоји велики простор и могућности да се искористи насљеђено и "њиме тка будућност".

"Многе генерације смо изгубили. Веома је важно да традицију, кутуру и нематеријално наслеђе преносимо на млађе генерације. Ако свако од нас преузме део знања старих заната на себе, сачуваћемо материјално наслеђе за будуће поколења", поручила је Пањковићева.

Стапарски ћилим је као дипломатски поклон отпутовао у многе дијелове свијета, каже она, па тако и у дом принца Чарлса који је ћилим примијетио приликом посјете Србији, а он му је накнадно на поклон дарован од једне сомборске породице.