ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 12/01/2019

ДУШАН ПЕЈИЋ - КЊИЖЕВНИК И ГУСЛАР

 

Душан истиче наступ пред више хиљада грађана и тројицом српских владика приликом обиљежавања 1.700 година Миланског едикта 2013. године у Скеланима и на међународној смотри фолклора у Прагу.

 

Приредио: Миро ПЕЈИЋ

СРЕБРЕНИЦА, 12. ЈАНУАРА /СРНА/ - Да се може бити успјешан на више поља показује примјер двадесетдвогодишњег Душана Пејића из Сребренице, који је најбољи студент четврте године Филозофског факултета на Палама и Универзитета Источно Сарајево и један од најбољих млађих гуслара у Републици Српској.

Душан у индексу има само десетке. Каже да га је управа Универзитета предложила за празничне пријеме као најбољег студента.

Од дјетињства је заволио народне епске пјесме и приче и то му је развило љубав за народно усмено стваралаштво, па се опредијелио да студира српски језик и књижевност.

Родитељи, који су у егзодусу иселили из околине Сарајева, вољели су пјевање уз гусле, па је често слушао касете, што му се допало, након чега је и сам почео да пјева уз тај древни инструмент.

Душан је узео гусле у руке као осмогодишњак, на Божић прије 14 година.

Пробао је да пјева уз мале, старе расушене гусле, које су шкрипале. Замолио је оца да му обезбиједи нове и веће.

У Душановом случају обистинило се српско народно предање и вјеровање да је све послове добро почињати на Божић како би били успјешни и на добробит.

Од тада се готово свакодневно дружи са гуслама, које су му постале вид релаксације од студентских обавеза.

У омладинској конкуренцији више пута је освајао пехаре, медаље, новчане и друге награде за висок пласман на гусларским такмичењима у Републици Српској.

У сениорској конкуренцији већ неколико година редовни је финалиста на републичким такмичењима гуслара из Српске и често добија позиве за гостовања на разним културним и хуманитарним приредбама и концертима.

Наступао је и на бројним гусларским вечерима, приредбама, академијама и хуманитарним концертима у Српској, од Невесиња и Требиња у Херцеговини, преко Фоче, Калиновика, Чајнича, Источног Сарајева, Романије, те на слављима код манастира и цркава.

У Србији је, осим Соко Града код Љубовије, гдје је више пута наступао на отварању традиционалне манифестације "Моба", коју Епархија шабачка организује за српску омладину из дијаспоре, те у Бајиној Башти приликом традиционалног обиљежавања почетка Првог српског устанка на Сретење, пјевао у Ужицу, Чачку, Лозници, Краљеву, Крушевцу, Нишу, Рашкој...

Редовно учествује у хуманитарним програмима, затим на смотрама гуслара и епске поезије, те академијама и у културним и меморијалним програмима посвећеним обиљежавању значајних догађаја из српске историје.

Посљедњу такву академију, поводом вијека од ослобођења БиХ и уједињења са Србијом, недавно је организовао са колегама студентима и професорима на Факултету, а затим су тај програм извели у Источном Сарајеву и позвани су да га репризирају у Фочи и Бијељини.

Душан истиче наступ пред више хиљада грађана и тројицом српских владика приликом обиљежавања 1.700 година Миланског едикта 2013. године у Скеланима и на међународној смотри фолклора у Прагу.

Надареност за књижевност и писање показао је од поласка у школу и добио бројне награде на школским и општинским литерарним такмичењима и квизовима. Радови су му објављивани у више ђачких и других листова.

Његов литерарни рад о теми "Сарајевски атентат" проглашен је најбољим на конкурсу за средњошколце из Републике Српске 2014. године, а на исту тему освојио је друго мјесто са једним школским другом за видео-презентацију.

Пише епске пјесме које су објављиване у више часописа. Као аутор "Пјесме о ћирилици", коју су као изузетну оцијенили неки професори књижевности, изводио ју је на више културних академија, промоција, трибина и округлих столова посвећених борби за очување српског писма.

Та пјесма објављена је у више часописа међу којима и у посљедњем броју часописа за књижевност и кулуру "Нова зора".

Са колегама из Гусларског друштва "Старина Новак" са Пала снимио је епску пјесму "Крвава Жепа", која говори о страдању паљанских српских бораца на почетку рата приликом достављања хране војницима ЈНА на Троврху изнад Жепе.

Прије одласка на студије, у Сребреници је покренуо и водио школу гусала. Каже да га је изузетно обрадовао пласман и освајање награде његовог ученика Драгомира Максимовића, који је заузео друго мјесто на републичком такмичењу младих гуслара Српске, што је резултат заједничког рада и вјежбања.

Као ученик генерације у основној школи, Душан Пејић је задржао то звање и након завршетка сребреничке гимназије. Добио је мноштво диплома и новчаних награда на литерарним конкурсима, као и награде са републичких такмичења из српског језика и као основац и средњошколац.

На пријемном испиту за упис на факултет имао је највише бодова у генерацији од свих студената који су уписали било који смјер на Филозофском факултету на Палама и тај ниво је задржао до четврте године, коју тренутно похађа.

Осим добрих оцјена на студију, недавно је објавио и први научни рад у стручном часопису.

Поред интересовања и велике љубави према српском језику, на одлуку да упише овај студиј посебно је утицала дата ријеч гимназијском професору књижевности Милану Јовановићу да ће студирати књижевност.

Професор је умро када је Душан био матурант, а он није хтио да погази дато обећање.

Уз гусле, епску поезију и српски језик и књижевност Пејића интересује историја и друге хуманистичке области. Осим наступа на многим хуманитарним приредбама и програмима, Душан и властитим учешћем доприноси организовању прикупљања помоћи, а и добровољни је давалац крви.