ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 18/01/2019

ПЛАН - ВЕЋЕ ПЛАТЕ И ПРОДУКТИВНОСТ И КОНКУРЕНТНОСТ ПРИВРЕДЕ

 

С циљем успостављања бржег и ефикаснијег система регистрације пословних субјеката и предузетника у првом кварталу ове године радићемо на измјени Закона о привредним друштвима... Металска, дрвопрерађивачка и прехрамбена индустрија, електроенергетски и услужни сектор, као и туризам су привредне области у којима видим највећу развојну шансу Српске...

 

Приредио: Бојан Речевић

БАЊАЛУКА, 18. ЈАНУАРА /СРНА/ - Министар привреде и предузетништва Републике Српске Вјекослав Петричевић рекао је у интервјуу Срни да ресорно министарство, у оквиру стварања повољнијег законско-регулативног и пословног окружења с циљем повећања конкурентности и продуктивности привреде, тренутно израђује Акциони план и разрађује мјере које ће довести до повећања плата радника у привреди.

Констатујући да су окосница будућег развоја Српске привреда, предузетништво, образовање, технолошки развој, властити капацитети и ресурси, Петричевић је навео ће Министарство поменуте мјере усаглашавати кроз партнерски однос са формалним организацијама.

"У том процесу водићемо рачуна и о захтјевима радника. Наш крајњи циљ је да Српска буде регионални лидер по добрим условима за пословање", рекао је Петричевић у првом интервјуу медијима након преузимања функције министра.

Он је најавио да ће Министарство инсистирати на смањењу оптерећења привреди, што је, како истиче, једна од кључних мјера.

"Ту првенствено мислимо на смањење непореских давања за које анализа покаже да нису оправдана", истакао је Петричевић.

Он је нагласио да ће се с циљем успостављања бржег и ефикаснијег система регистрације пословних субјеката и предузетника у првом кварталу ове године радити на измјени Закона о привредним друштвима.

"То је системски и изузетно озбиљан закон који ће детаљно уредити и начин расподјеле добити за запослене раднике", најавио је Петричевић.

Он је најавио да ће се радити на усвајању правног оквира за израду Регистра подстицаја, који ће бити централно мјесто на којем ће садашњи и будући привредници моћи да добију потребне информације о свим развојним подстицајима и њиховим изворима.

"Транспарентност је врло важна и регистар подстицаја на републичком и локалном нивоу биће још један корак ка разбијању баријера у пословању", појаснио је Петричевић.

Он је навео да би се приватни сектор могао ојачати и учинити атрактивнијим спровођењем поменутих мјера смањења оптерећења на привреду, јачања конкурентности привреде и измјене њене структуре кроз технолошки развој и образовање у функцији привреде.

"У свим економски развијеним друштвима јавни сектор значи сигуран посао, а приватни бољу плату. Овдашњи јавни сектор нуди и веће плате и сигурнији посао, што није одрживо. Јавни сектор треба да буде на услузи приватном и да му помаже у развоју. Дакле, у наредном периоду одржаћемо састанке са формалним организацијама и привредном заједницом како бисмо пронашли најбоље мјере за раст плата и побољшање услова рада у привреди", рекао је Петричевић.

Он је истакао да нема задржавања радне снаге и становништва у Српској без повећања плата и запошљавања, те да је "добар посао најбоља 'социјална помоћ' и основ за дугорочно планирање живота".

Петричевић је додао да људи из различитих разлога одлазе "вани", али да то најчешће раде из економских разлога, јер у "данашњој глобалној и увезаној економији државе, регије и градови се такмиче у привлачењу образоване и квалификоване радне снаге, талентованих и креативних људи".

"Ту имамо врло озбиљну конкуренцију у виду веома развијених земаља и привлачних градова. Због тога морамо код нас створити боље услове, прије свега економске, али и правне, образовне, социјалне, сигурносне и технолошке како бисмо постали и остали атрактивнији за живот и рад", оцијенио је Петричевић.

Он је навео да привреда у Српској у посљедњих неколико година показује знакове опоравка и константан раст, који, ипак, није довољан да би у блиској будућности почела хватати корак са развијеним земљама и европским просјеком.

"Међутим, искуства земаља у региону показују да је помак могућ, због чега је на том плану потребно још интензивније радити и спроводити реформе како би се ухватио прави развојни залет", рекао је Петричевић.

Он је истакао да су металска, дрвопрерађивачка и прехрамбена индустрија, електроенергетски и услужни сектор, као и туризам привредне области у којима види највећу развојну шансу Српске.

"Наша прехрамбена индустрија има велики извозни потенцијал који није довољно искоришћен. Наравно, треба имати у виду и развој сектора информационих технологија који је веома важан за подршку привреди и има велики извозни потенцијал", истакао је Петричевић.

Он је рекао да су најбољи магнет за стране инвестиције развијена домаћа привреда, повољно пословно окружење и квалитетна радна снага.

"Иако смо у протеклом периоду имали значајне инвестиције, попут термоелектране у Станарима, сматрам да можемо пуно боље и више. Не треба фаворизовати страни капитал у односу на домаћи. Квалитетне домаће инвестиције привлаче квалитетне стране инвестиције, а оне даље привлаче нове", објаснио је Петричевић.

Он је рекао да на плану предузетништва Српска има изузетно талентоване и креативне младе људе са одличним идејама, али да су највећи порази када такве особе оду и своје идеје реализују негдје друго.

Петричевић је поручио да је потребно да као народ промијенимо перцепцију о предузетништву, те да су нам потребни позитивни узори за младе код којих би се јачао и развијао предузетнички дух.

"Важно је да се у ту причу укључе и банке као важан фактор економског развоја и велике компаније са капацитетом да појединачно или заједно оснивају и граде технолошке и бизнис паркове и улажу новац у младе компаније са великим потенцијалом развоја. Требају нам и филантропи и успјешни појединци који су се већ остварили у бизнису, имају капитал и искуство и могу код младих предузетника да препознају добре идеје и помогну им у њиховој реализацији", каже Петричевић.

Он је најавио да ће Министарство заједно са Републичком агенцијом за развој малих и средњих предузећа, Привредном комором и другим организацијма радити на стварању бољег амбијента за почетнике и постојеће предузетнике.

Петричевић је рекао да је у том смјеру веома важно увезати образовни сектор са привредом, упозоривши да већ сада постоји дефицит кадра у одређеним областима.

"Трендови показују да ће тај проблем бити израженији због чега је потребно да систем дуалног образовања заживи у пракси и да средњошколци и студенти имају стручну обуку у компанијама како би након школовања били спремни за тржиште рада. Образовање треба да подстиче иновације и буде кључни покретач развоја, па треба размотрити могућност увођења информатике од првог разреда основне школе, а треба нам и предмет 'програмирање' у средњим школама", оцијенио је Петричевић.

Наводећи да процес приватизације није завршен, министар привреде и предузетништва Републике Српске Вјекослав Петричевић сматра да само предузећа од стратешког интереса за Српску треба задржати у државном власништву.