ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 20/01/2019

ПОДИЗАЊЕМ КОНКУРЕНТНОСТИ ПРИВРЕДЕ ОСНАЖИТИ ДРУШТВО

 

Подизање конкурентности и продуктивности домаће привреде, те борба против сиве зоне и одлива радне снаге, као и усклађивање процеса образовања са потребама тржишта рада - приоритети су пословне заједнице у Републици Српској.

 

Разговарао: Ненад БЕРЕТА

БАЊАЛУКА, 20. ЈАНУАРА /СРНА/ - Предсједник Привредне коморе Републике Српске Борко Ђурић рекао је да је пословна заједница привржена реализацији првог циља дефинисаног у трогодишњем Програму економских реформи Српске, а то је подизање конкурентности и продуктивности домаће привреде.

"Реализацијом тог циља проистећи ће и сви остали зацртани циљеви у том документу и зато сматрамо да акценат треба да буде на свему што ће утицати на подизање конкурентности привреде, а то је, прије свега, њено техничко-технолошко опремање и занављање како би ухватили корак са новим трендовима у развијеном свијету", истакао је Ђурић у интервјуу Срни.

Он је додао да су неки од тих трендова и увођење дигитализације, као и система дуалног образовања, који у знатној мјери треба да утичу на брзину и динамику подизања конкурентности привреде.

Према његовим ријечима, један од приоритета за који се залаже пословна заједница је и борба против сиве економије како би били стечени услови за смањење оптерећења на привреду, а да се не умањи прилив у буџет средстава намијењених за финансирање текућих потреба буџетских корисника.

Ђурић је подсјетио да Привредна комора Српске већ неколико година има активну улогу у креирању економских политика, а сада и у креирању економских реформи, додавши да су у високом степену уважени приједлози које је ова комора дала за Програм економских реформи за наредни трогодишњи период, који је републички парламент усвојио у децембру прошле године.

Он је као један од великих проблема за привреду Српске истакао и одлазак радне снаге, због чега је, како каже, потребно створити боље услове за рад како би се тај одлив смањио.

Ђурић је упозорио да ће закони којим се лакше регулише боравак и рад у појединим земљама Западне Европе, какав је, између осталог, донијела и Њемачка, довести до убрзања одласка радне снаге и неће донијети ништа добро за ове просторе, због чега је неопходна израда програма конкретних мјера за рјешавање тог проблема.

Говорећи о могућности увођења дуалног образовања у Српској, Ђурић је навео да би тај систем омогућио квалитетнију припрему кадра за потребе привреде, уважавајући и потребе тржишта рада.

"То ће бити врло сложен процес јер ће бити потребно и едуковање наставног кадра, потребна су одређена финансијска средства за техничко опремање за спровођење праксе, као и усклађивање законске регулативе у смислу стварања услова за праксу у привредним субјектима", навео је Ђурић.

Осврћући се на спекулације о могућем новом таласу свјетске економске кризе у будућем периоду, Ђурић је оцијенио да је неопходно предузети одговарајуће мјере како би биле предупријеђене штетне посљедице уколико до тога дође, посебно с обзиром на то да се и даље осјећају посљедице прошле кризе.

Он истиче да је то потребно учинити уважавајући потенцијале којима Република Српска располаже и њиховим оптималним ангажовањем, имајући у виду проблеме у вези с радном снагом, као и немогућност да у таквим ситуацијама интервенише Централна банка БиХ.

"Уз то, сматрам неопходним убрзање реализације капиталних пројеката, посебно оних који, уз економски, имају и стратешки значај, као што је изградња ауто-пута од Добоја ка Брчком и даље према Србији", нагласио је Ђурић.

Говорећи о спољнотрговинском пословању, Ђурић је рекао да је најзначајнији партнер Српској у том погледу ЕУ, наводећи да је за девет мјесеци прошле године остварен извоз у ЕУ од 2,3 милијарде КМ или 73,6 одсто укупног извоза, док је увоз у том периоду из ЕУ био 1,9 милијарди КМ или готово половина укупног увоза.

"Очекујем да ће бити настављен тренд раста пословања и остваривања суфицита са ЕУ уколико се не суочимо са проблемом немогућности испуњавања преузетих уговорних обавеза због смањења радне снаге", истакао је Ђурић у интервјуу Срни.

Он је напоменуо да је у разговорима са привредним субјектима из Републике Српске који имају дугорочне уговоре са партнерима из земаља Уније видљиво да је у посљедње вријеме знатно повећана потражња, а да је, с друге стране, све мање могућности за преузимање нових уговорних обавеза због израженог недостатка радне снаге.