ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 04/02/2019

ЂОРЂЕ МЕЂУ КОШАРКАШКИМ ДИВОВИМА

 

Понекад, у сновима, Ђорђе замишља да, окружен кошаркашким дивовима, суди неку важну утакмицу."Ако не могу да играм кошарку, могу бар да судим. Мислим да ми неће представљати проблем то што сам у колицима", наводи Ђорђе

 

Приредио: Горан ПЕРИЋ

МИЛИЋИ, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Дванаестогодишњи Ђорђе Ђукановић из Милића желио би, када одрасте, да буде кошаркашки судија, иако се креће у инвалидским колицима.

Ђорђе редовно долази на тренинге Кошаркашког клуба /КК/ "Милићи", а понекад, када му дозволи тренер Предраг Сушић, нађе се и у улози дјелиоца правде.

Он је увијек ту, поред клупе са играчима, када Милићани играју првенствене или пријатељске утакмице.

"Ђорђе је са нама од самог оснивања клуба. Практично, постао је дио стручног штаба екипе. Када су утакмице, он је наш тринаести играч", каже за Срну тренер Сушић.

Ђорђе истиче да је за њега кошарка спорт број један и да знатан дио слободног времена проводи уз компјутер пратећи своје кошаркаше идоле.

Узор му је српски ас Богдан Богдановић. Снимке Богданових трица и асистенција у кошаркашкој Ен-Би-Еј лиги Ђорђе гледа по неколико пута.

Понекад, у сновима, Ђорђе замишља да, окружен кошаркашким дивовима, суди неку важну утакмицу.

"Ако не могу да играм кошарку, могу бар да судим. Мислим да ми неће представљати проблем то што сам у колицима", наводи Ђорђе.

Он је већ имао судијско "ватрено крштење" - судио је меч пионирских постава.

Да нешто није у реду са дјечаковим ногама, родитељи Невена и Предраг примијетили су када је Ђорђе имао годину дана.

Након бројних претрага, рађених у здравственим установама у Београду, саопштено им је да дјечак има спиналну мишићну атрофију - тип три.

Од тог тренутка Ђорђево дјетињство се свело на боравке у центрима за физикалну терапију, прича Невена. Великог помака, међутим, није било.

"И он се, просто, заситио свега тога и сада категорички одбија такав здравствени третман. Већ је зрелији и сада му је важније да буде напољу са дјецом него у кући да ради са нама неке вјежбе", наводи Невена Ђукановић.

Инвалидска колица Ђорђе је сам пронашао и наручио путем интернета од продавца у Србији.

Половна колица коштала су родитеље 700 евра, а дио трошкова за њихову набавку солидарно су подмирили наставници у дјечаковој Основној школи "Алекса Јакшић" у Милићима.

Колица су дјечаку потпуно промијенила живот и омогућила му да се лакше и брже креће.

"Колица имају пет брзина. Он углавном иде петом. Стално га критикујем да не јури јер се плашим да се не преврне. Али, он је неустрашив и мисли да може све. Хвала Богу, до сада није било никаквих проблема", каже Невена.

Ђорђе је одлучан да оствари своју жељу и постане кошаркашки судија.

Чим буде имао довољно година, пријавиће се за полагање испита за кошаркашког судију.

Уз кошарку, Ђорђе планира да студира журналистику и бави се спортским новинарством.