ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 06/02/2019

ХЉЕБ НА РАВНЕ ЧАСTИ КАО "ЧАС ИЗ СКРОМНОСТИ"

 

Мали Стојановићи једино нису жељни суве коре хљеба и шоље млијека, које им мајка Наташа у цик зоре прије поласка у школу припреми поред топлог шпорета, држећи им свако јутро "час из скромности"

 

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

КОСОВСКА КАМЕНИЦА, 6. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Радомир Стојановић, отац седморо дјеце из села Босце, сјевероисточно од Косовске Каменице, примио је хуманитарну помоћ коју су допремили чланови Социјалистичке партије као гест солидарности и разумијевања туђе несреће.

"Tу где недостају активности људи одговорних да се старају о деци која одрастају у крајње нехуманим условима - ту се огледа савест хуманих људи",
поручио је Радомир, дочекавши на кућном прагу чланове општинског одбора социјалиста из Каменице.

Хуманисти су пјешке, заједно са репортером Срне, кроз каљугу до кољена дугу седам-осам километара допремили Стојановићима одјећу и обућу, понеку чоколаду, сокове и плазму, да осјете, како рече Tамара Јовановић, млади социјалиста, да има људи који саосјећају са њиховим страдањем.

"Не постоје речи којима се може описати реакција ове деце. Видите да због своје скромности, све док им родитељи не кажу: `Узми`, не пружају руке, иако су жељна да окусе чоколаду, да обуку нове панталонице, да блатњаве чизмице замене патикама", каже видно потресена Тамара.

Она позива вршњаке да попут ње и њених колега из Косовске Каменице посјете бар једну вишечлану српску породицу у забитима Косовске Каменице и Новог Брда.

Мали Стојановићи једино нису жељни суве коре хљеба и шоље млијека, које им мајка Наташа у цик зоре прије поласка у школу припреми поред топлог шпорета, држећи им свако јутро "час из скромности".

"Битно је да деца нису гладна, да знају да поштују старијег, да не ставе руку у туђи џеп, а све друго ће, ако им је суђено, стећи кроз живот", каже Тамара.

Попут Стојановића, сиромаштва у којем живе усљед "зулума" Албанаца и небриге неких српских локалних политичара, не стиди се ни шесточлана породица Дубравке и Будимира Ристића.

"Нисмо гладни, али немамо куд више каиш да стежемо", прича Дубравка, захваљујући се за помоћ људима који су, како каже, једини до сада прешли праг њене полусрушене куће и питали: "Како живе Ристићи?".

А живе, као и сва српска заборављена дјеца у селима каменичке општине, од социјале - трпе и ћуте.

Срби са ових простора кажу да немају коме да се жале, јер ако "пусте глас" и он стигне до оних који дијеле "социјалу" - остаће и без ње.

Шесточланој породици Негована и Живане Перић из засеока Популанци, у селу Стрезовце, родном мјесту Исе Мустафе, бившег предсједника самопроглашеног Косова, највише смета што појединим породицама прелива, а до њих не стижу ни мрвице помоћи државе Србије.

"Сиротиња остаје сиротиња, иако су сви свесни да без опстанка и останка деце која попут мојих четворо живе од парчета хлеба и сира, обучена углавном у закрпљене панталонице, џемпере и јакне - нема опстанка Срба у нашој општини", напомиње Негован, који ради под надницом.

Након посјета у још десетак породица по селима Гризиме, Tиринце, Бушинце, Кололеч, у планинском дијелу каменичке општине, млади социјалисти су, како рече Јован Ценић, одлучни да "и оно своје мало поделе са сиротињом".

"Само ако схватимо да без ове деце ни нама нема опстанка на Косову и Метохији можемо се нечему надати", каже он и најављује да ће акција "дијељења парчета хљеба на равне части" бити настављена.