ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан10/02/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 12. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Данас је уторак, 12. фебруар, 43. дан 2019. До краја године има 322 дана.

 

1804. - Умро њемачки филозоф Имануел Кант, родоначелник њемачке класичне филозофије. Његово учење има три суштинска обиљежја: "коперникански обрт", "критицизам" и "примат практичног над теоријским умом". У знаку првог пошао је од претпоставке да се предмети морају управљати према сазнању, а не обрнуто, односно да су људске сазнајне моћи независне од искуства и да је човјек "законодавац природе". Под другим је подразумијевао неопходност трансценденталног испитивања људских моћи у знаку питања "шта могу да знам" и "шта треба да чиним". Примат практичног над теоријским умом извео је из немогућности да се "закони слободе" изведу из нужности, односно из "закона природе", или ум из чулности и разума. Поставио је и хипотезу о природном постанку Земље и небеских тијела - Кантова космогонијска хипотеза. Дјела: "Критика чистог ума", "Критика практичног ума", "Критика расудне снаге", "Општа историја природе и теорије неба".

1809. - Рођен енглески биолог Чарлс Роберт Дарвин, творац теорије о еволуцији живих бића, њему у част назване дарвинизам. Студирао је медицину, а потом теологију. Током експедиције с бродом "Бигл" од 1831. до 1836. сакупио је огроман научни материјал, а путовање је описао у књизи "Пут природњака око свиjета". На обалама Јужне Америке и острвима у Тихом океану проучавао је геолошке формације, биљке и животиње и закључио да су се организми постепено миjењали. Послије 22 године рада објавио је епохално дjело "Постанак врста путем природног одабирања", у којем је разрадио тезу о еволуцији. "Постанак врста" је револуционисао биологију, али је изазвао жестоке нападе црквених кругова. Остала дjела: "Промjенљивост животиња и биљака под домаћим условима", "Пориjекло човjека".

1809. - Рођен амерички државник Абрахам Линколн, предсједник САД од 1860. до 15. априла 1865, кад га је у Вашингтону убио један фанатични присталица ропства. Прије него што је изабран за шефа државе био је земљорадник, дрвосјеча, лађарски момак, управник поште, адвокат, конгресмен. Припадао је Републиканској партији, странци индустријске буржоазије, која је била за укидање ропства. Од 1861. до 1865. ратовао је против отцијепљених јужних држава САД, у којима су власници плантажа жељели да задрже робове црнце да би имали бесплатну радну снагу.

1818. - Чиле је прогласио независност од Шпаније.

1832. - Пацифичка острва Галапагос припојена Еквадору.

1851. - Едвард Харгрејвс пронашао злато у Самерхил Крику у Новом Јужном Велсу, изазвавши "златну грозницу" у Аустралији.

1882. - Рођен српски сликар Љубомир Ивановић, пионир српске графике. Послије студија на Државној академији у Минхену био је професор Умјетничке школе у Београду. У српском сликарству је цртеж од помоћне сликарске дисциплине развио до самосталног умјетничког дјела. Његови изванредни реалистички цртежи, с мотивима из разних крајева наше земље, имају, осим умјетничке, и изузетну документарну вриједност. Израдио је двије мапе линореза: "Стари Париз" и "Из наших крајева" и три албума цртежа оловком: "Из јужне Србије", "Предели Шумадије и јужне Србије" и "Југословенски предели".

1912. - Абдицирао посљедњи кинески цар из династије Манчу - Пу Ји, послије чега је Кина постала република с предсједником Сун Јат Сеном. Кад је Јапан 1932. од сјевероисточних кинеских провинција створио сателитску државу Манџуко, Пу Ји је "враћен" на пријесто, поставши марионета освајача. Послије Другог свјетског рата је осуђен, али пошто је на робији "схватио" грешку, помилован је и 1962. је постављен за члана Националног конгреса.

1923. - Рођен италијански филмски режисер Ђанфранко Корси, познат као Франко Зефирели, који је режирао и опере и музичке драме. Посебно је цијењен по инсценацијама драма Виљема Шекспира, коме је остао вјеран, па је адаптирао његова дјела и за филмове "Укроћена горопад" и "Ромео и Јулија".

1942. - Приликом бјекства из концентрационог логора у Црвеном крсту код Ниша, у Другом свјетском рату су у обрачуну с Нијемцима погинула 42 логораша, а 105 се докопало слободе. Нијемци су за одмазду стријељали 850 људи. Кроз логор је током рата прошло око 30.000 људи, а више од 10.000 је стријељано на брду Бубањ.

1949. - У Београду почела настава на Академији за позоришну уметност, основаној 1948.

1953. - СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом послије бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву.

1973. - Сјеверни Вијетнам током Вијетнамског рата пустио прву групу америчких ратних заробљеника.

1974. - У Москви ухапшен руски писац Александар Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност, а сутрадан му је одузето совјетско држављанство и протјеран је из земље, послије чега је у емиграцији провео двије деценије.

1979. - Умро француски филмски режисер Жан Реноар, син сликара Огиста Реноара, творац поетског филмског реализма. У његовим филмовима су се мијешали сан и реалност, радост и туга свакидашњег живота. У складу с анархистичким односом спрам буржоаске хипокризије, пред Други свјетски рат је снимио неколико антиратних филмова, који су снажно утицали на духовно стање нације. Написао је књиге "Реноар, мој отац" и "Мој живот и моји филмови". Филмови: "Нана", "Кучка", "Мадам Бовари", "Тони", "Злочин господина Ланжа", "Излет", "Велика илузија", "Марсељеза", "Човјек-звијер", "Правило игре", "Мочвара", "Ова земља је моја", "Жена на обали", "Ријека", "Хелена и мушкарци", "Френч канкан", "Тестамент доктора Корделијера", "Доручак на трави".

1979. - У Родезији погинуло 59 људи у путничком авиону "Ер Родезија", којег су оборили герилци.

1984. - Умро аргентински писац Хулио Кортасар, један од најзначајнијих у латиноамеричкој литератури, мајстор кратке приче. Мотиви игре, ритуала и мита уврстили су га међу највећа имена свјетске књижевности. У његовој прози доминирају егзистенцијалистички и космополитски тонови, чији је главни циљ трагање за индивидуалним и националним идентитетом. Проблеме комуникације и самоће у мегалопилисима Америке и Европе рјешавао је неочекиваним фантастичним обртима, у широком тематском дијапазону, од преиспитивања умјетности и стварности до ангажоване социјално-политичке садржине. Дјела: збирке приповиједака "Тајно оружје", "Крај игре", "Све ватре огањ", "Неко ко овуда иде", "Толико волимо Гленду", "Прогонитељ", романи "Школице", "Мануелова књига", књижевни огледи "Посљедња рунда", "Историја кронопија и фама", "Пут око дана за 80 свјетова", путопис "Аутонаути космопута".

1986. - САД су СФРЈ изручиле хрватског ратног злочинца Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова усташке НДХ. Суђење у Загребу претворило се у фарсу, јер му није суђено за злочин геноцида и убиство више од 700.000 Срба, Јевреја и Рома у Другом свјетском рату, већ само за појединачна недјела.

1990. - Кармен Лоренс постала премијер Западне Аустралије као прва жена шеф владе неке од аустралијских држава.

1996. - Јасер Арафат преузео дужност првог палестинског предсједника.

1997. - Хванг Ђанг Јоп, близак сарадник предсједника Сјеверне Кореје Ким Ђонг Ила, затражио је у јужнокорејској амбасади у Пекингу политички азил у Јужној Кореји.

1999. - Амерички Сенат се већином гласова опредијелио против смјењивања предсједника САД Била Клинтона, одлучујући поводом скандалозне љубавне афере америчког предсједника и приправнице у Бијелој кући Монике Левински.