ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 11/02/2019

РИЈЕЧ ЈЕ И МАЧ И ШТИТ

 

Српски језик и православље тематски су прилично заступљени у поезији Милице Бакрач, која каже да је српски језик дугогодишњи, односно деценијски мотив њеног стваралаштва.

 

Разговарао: Тихомир БУРЗАНОВИЋ

ПОДГОРИЦА, 11. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Пјесникиња из Никшића Милица Бакрач добитник је два значајна признања - награде "Растко Петровић" за књигу "Јав из Горе Црне" и "Светосавског благодарја" Удружења књижевника Србије, које је, како истиче, обавезују јер је "ријеч пјесника и мач и штит".

"На свако признање гледам као на потврду да мој досадашњи рад и труд нису отишли у јаму безданицу", истиче она у интервјуу Срни.

Милица напомиње да награде доноси кући "као моралне дарове својој дјеци јер све што ради, ради због њих".

Награде "Марко Миљанов", "Душко Трифуновић", "Ана Франк", "Витезова награда", "Златна значка", Песничка повеља, Ратковићева награда - све то, наводи она, остаје Сари и Андреју, који ће умјети да их чувају, јер су добри људи.

Милица наглашава да је признање "Светосавско благодарје" донијела "свим светосавцима који се нису одрекли српског језика, ћирилице, Његоша и Светог Саве, а који живе у Црној Гори".

Српски језик и православље су тематски прилично заступљени у поезији Милице Бакрач, која каже да је српски језик дугогодишњи, односно деценијски мотив њеног стваралаштва.

"`Азбучник` је књига која је први пут штампана 2006. године и од тог периода понављају се издања, а ја због околности кроз које пролази српски језик и ћирилично писмо, најчешће говорим поезију из `Азбучника` јер народ жели да је чује", прича Милица Бакрач.

Она сматра да су код православних хришћана језик и вјера нераздвојни. "Језик је наша обавеза, а вјера начин живљења", каже Милица.

Бакрачева је пронашла свој пјеснички пут у сонету и акростиху.

"Не бих рекла да ме језик тјера на стварање, већ да ми такав начин писања спасава живот. Улива ми снагу. Ријеч је моћ - мач и штит. Уточиште и поприште. Зависи од нас како ћемо да је употријебимо", наводи она.

Ипак, то не значи да Милица Бакрач не пише љубавну поезију.

"Имам много љубавне поезије коју радо говорим. Љубавна пјесма је дио мог језика српског и вјере да ће љубав спасити овај свијет", истиче она и напомиње да "поезија за најмлађе сада почиње да живи из њеног пера".

Милица Бакрач указује да је савремена црногорска њижевност позната и призната у региону, највише на српском говорном подручју.

"За неке од нас знају Руси, али то је само индивидуални успјех. Европа за нас није чула. Ако се наша поезија или проза не чита у Бечу или Прагу, ако није преведена на најважније језике, ако нас нема у књижарама, у домовима оних који воле умјетност - таква књижевност је осуђена на пропаст", каже Бакрачева.

Она констатује да након пјесничке вечери у Никшићу, Подгорици, Херцег Новом, Београду, Бањалуци, Звечану... почиње расправа ко највише поетски личи Матији Бећковићу. Ко је ушао у "ону", а ко ће да уђе у "ову" антологију.

"Ово је истина која може да заболи - мали смо, а подијељени у кланове", истиче Бакрачева за Срну.

Милица Бакрач је уредник трибине "Свободијада" и часописа "Стварање" Удружења књижевника Црне Горе.

Члан је Удружења књижевника Србије, Књижевног друштва српских писаца Косова и Метохије и Књижевног друштва "Његош" из Црне Горе.

Бакрачева је и представник Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" из Гацка.