ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Друштво11/02/2019

ЛАКЕТИЋ: ДЕЦА СУ СВЕ БОЛЕСНИЈА ПОСЛЕ НАТО ЗЛОЧИНА

 

БЕОГРАД, 11. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Предсједник Комисије Народне скупштине Србије за истраживање посљедица НАТО бомбардовања Дарко Лакетић изјавио је да први прелиминарни резултати научно-медицинске студије указују на пораст учесталости болести, нарочито малигних болести крви код дјеце од пете до девете године.

 

Он је прецизирао да се студија, која још није завршена, прије свега бави истраживањем учесталости малигних тумора, такозваних ектодермалних тумора код дјеце од једне до пет година, затим учесталости малигних болести крви код дјеце од пет до девет година и учесталости тумора мозга код дјеце од девет до 18 година.

Лакетић је у интервјуу за "Политику" навео да се може констатовати да је неки отров дјеловао на ту дјецу, а будући да је у бомбардовању 1999. године толико отрова ослобођено у животну средину, лако је претпоставити шта је то и додао да се студија базирала баш на тај узраст јер су дјеца од једне до 18 година најосјетљивија група.

"То је онај део популације који је рођен, живео и растао у периоду одређених акцидената и дејства муниције с осиромашеним уранијумом и ослобађања различитих токсина, који су се догодили 1999. године приликом НАТО бомбардовања", рекао је Лакетић.

Према његовим ријечима, прикупљена је комплетна документација из научно-медицинског и правног истраживања комисије италијанског парламента која је утврђивала повезаност осиромашеног уранијума са смрћу италијанских војника који су били у међународним мисијама, укључујући и Космет и доказала да постоји повезаност.

"Осиромашени уранијум је само врх леденог брега. Током бомбардовања ослобођени су пиралени из трафостаница, који су можда најснажнији канцероген, бенземи, па разни отрови због бомбардовања фабрика боја и лакова, рафинерија", навео је Лакетић.

Он је као веома значајно истакао то што су неке земље, између осталих Холандија и Норвешка, пред УН покренуле расправу о утицају осиромашеног уранијума на здравље становника.

"Циљ нам је да дођемо до истине зашто наши грађани оболевају више него грађани неких других земаља и да ли постоји веза између НАТО бомбардовања и тога. То је наш задатак, без икаквих прејудицирања", истакао је Лакетић.

Он је нагласио да Комисија планира да у што краћем року заврши научно- медицинску студију и да настави да обилази градове у Србији који су погођени одређеним загађењима у којим су током бомбардовања 1999. године ослобођени токсини као што су пиралин и бензем.

"У Врању смо имали потресну ситуацију. Четрдесетак људи је после бомбардовања ишло да ограде и очисте терен. Половина њих је већ преминула, већина од малигних болести. Мјесто Братоселце броји 300 становника, а тамо су евидентирана три тумора мозга. То је један одсто популације и два случаја леукемије код деце", рекао је Лакетић.

Први резултати студије достављени су у децембру свим посланицима Народне скупштине Србије ради њиховог информисања.