ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 12/02/2019

ЗВОНЕ ЗВОНА У ДРВАРСКОЈ ПАРОХИЈИ

 

Храм Преображења Господњег у Великом Цвјетнићу саграђен је од тврдог материјала 1890. године, на мјесту првобитне дрвене цркве, за коју се не зна када је подигнута.

 

Приредила: Јелена ДЕШИЋ

ДРВАР, 12. ФЕБРУАРА /СРНА/ - На подручју Дрварске парохије налази се једанаест православних храмова - најстарији Преображења Господњег је у Великом Цвјетнићу и подаци о њему датирају још из 1788. године, истиче протонамјесник Зоран Миловац.

Православне светиње су и Храм Светог Саве и Храм Вазнесења Господњег у Врточу, Капела Светих свештеномученика дрварских Милана и Милана на Спасовини, Храм Светог пророка Илије у Бастасима и Храм Покров Пресвете Богородице на Завођу у Шиповљанима, те Капела Светог великомученика Димитрија на Каменици.

Ту је и Храм Преображења Господњег у Великом Цвјетнићу, Храм Рођења Пресвете Богородице у Tрубару, Храм цара Константина и царице Јелене у Бобољуцима, Храм Успења Пресвете Богородице у Прекаји, Храм Светог пророка Илије у Рорама и Црква Светог Прокопија у Мокроногама, наводи протонамјесник за Срну.

Парохијски храм је Храм Светог Саве у Дрвару, који је саграђен између 1932. и 1939. године, за вријеме свештеномученика Милана Бањца. У овом храму, 1991. године устоличен је први епископ бихаћко-петровачки Хризостом /Јевић/.

"У храму постоји и крипта гдје су 1992. године похрањене мошти свештеномученика дрварских Милана /Бањца/ и Милана /Голубовића/, те мученика страдалих заједно са њима у Рисовачкој јами, код Крњеуше у општини Босански Петровац.

Ту су их усташе на свиреп начин мучиле, а потом бациле у бездан", наводи протонамјесник Миловац.

Храм Преображења Господњег у Великом Цвјетнићу саграђен је од тврдог материјала 1890. године, на мјесту првобитне дрвене цркве, за коју се не зна када је подигнута.

"Постоји податак да је Храм обновљен 1788. године, а стотину година касније том старом храму дозидан је звоник испред западних врата, на којем стоји плоча са исклесаном 1888. годином.

У току рата 1995. године Храм је девастирала хрватска војска. Та војска је покрала звона и дала их избјеглим Хрватима у Кисељак код Сарајева. На захтјев мјештана, звона су пронађена и враћена", истиче Миловац.

Храм Успења Пресвете Богородице, који се налази у Прекаји, подигнут је 1885. године - претходно je на готово истом мјесту постојала стара црква брвнара коју су Tурци запалили почетком устанка из 1875/76. године.

Постојећи храм дозидан је 1905. године, напомиње Миловац и подсјећа да је у Другом свјетском рату црква претрпјела велика оштећења, те да су је девастирале усташе. Црква је обновљена 1967. године, али ju је поново оштетила хрватска војска 1995/96. године.

"Обнова Храма почела је 2007. године и трајала до 25. августа 2008. године, залагањем епископа бихаћко-петровачког /Хризостома/ и Николе Шпирића, који је и кумовао освештаном храму", наводи протонамјесник.

"У Дрвару свако има за кору хљеба, али људе убија самоћа, а највећи проблем је одлазак младих. Људи по селима су храбрији од оних који живе у граду јер их је сваки дан све мање и боре се са тешком свакодневицом", наводи Миловац за Срну.

Он истиче да Епархија бихаћко-петровачка, Црквена општина у Дрвару, организује академију поводом 800 година самосталности Српске православне цркве у суботу, 16. фебруара.

"Црква позива сву браћу и сестре светосавце да заједно прославе историју српску, која је лична карта једног народа на једном простору", поручује протонамјесник Миловац.

Његова жеља је да људи схвате шта значи бити православни Србин, да живе животом Светог Саве, да се држе заповијести Божје и ослободе страха који имају, а који је настао из гријеха.