ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

20/02/2019

ПАРАЛОВО - СЕЛО БЕЗАКОЊА И НАДЕ

 

Ристићи пет вијекова живе у Паралову... Срби узалуд пријављују крађе јер им на суду пријаве одбацују уз образложење да су лопови и шумокрадице "социјални случајеви"... Ни унуци не желе да иду...

 

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

НОВО БРДО, 20. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Од три стотине домаћинстава са око 1.200 чланова у Паралову, сада општина Ново Брдо, некада једно од највећих српских села у општини Гњилане, двадесетогодишњу изолацију и безакоње Албанаца издржало је тридесет и пет породица.

Ове породице броје педесетак одраслих и десеторо дјеце узраста од првог разреда основне школе до четвртог средње.

"У Паралову није било домаћинства из којег по двоје-троје чланова није имало државни посао, а није било корисника социјалне помоћи", истиче мјештанин Живојин Ристић.

Послије 1999. године, НАТО агресије и повлачења српске војске, покренут је талас расељавања и пустошења српских домаћинстава.

Двојица одважнијих српских домаћина убијена су на кућном прагу, десетине домаћинстава је спаљено, стотине хектара стогодишњих шума посјечено, а механизација и сточни фонд опљачкани.

Срби су протјерани из осам заселака, а њихова имовина разнесена.

"Људи су спасавали живе главе остављајући за собом имовину коју су дојучерашње комшије Албанци из сусједних села разносили утркујући се ко ће више српских кућа да опљачка и спали", присјећа се Живојин.

Послије 1999. године сва пријатељства Срба и Албанаца су пресахла.

У власништву Срба било је око 2.000 хектара њива и шума, а сада је уз пут који Приштину повезује са Гњиланом остало само једно српско домаћинство, и то са једним чланом и објекат Основне школе "Свети Сава", у којој наставу похађа десеторо Прековчана и један дјечак из Коретишта.

"Доживели смо расуло, али одговорност сносимо и ми јер смо прихватили да се Паралово, у складу са Ахтисаријевим планом, припоји општини Ново Брдо, па смо сада од центра општине удаљени више од 25 километара", прича Живојинов син Предраг, наставник руског језика.

Он се сјећа да је на бирачком мјесту у Паралову право гласа имало око 700 Срба и ниједан Албанац, а данас се на бирачком списку званично налази око 300 Срба, мада је много њих умрло.

"Остављени смо и препуштени сами себи јер сада матична општина Ново Брдо нема ни финансијских ни кадровских могућности да нам притекне у помоћ", наводи Предраг и напомиње да највећи проблем по опстанак и преживљавање
преосталих Срба представљају крађе и пустошења шума.

Срби узалуд пријављују те случајеве косовској полицији јер на суду пријаве одбацују, уз образложење да су лопови и шумокрадице "социјални случајеви".

Ристићи су одлучни да опстану на имању на које су дошли прије пет вијекова, како је остало записано у катастарским и црквеним књигама.

"Верујем да ће моја деца, Јован и Вељко, као и деца мог девера - Невена и Александар, по завршетку школе остати овде у Паралову јер сам видела да они који су продали и настанили се по градовима по централној Србији живе у беди", каже Надица Рисрић, Предрагова супруга.

Она је захвална монаштву манастира Драганац на безрезервној подршци и старању о преосталим Србима, посебно о породицама које имају дјецу.

Александар Ристић, Предрагов братанац, планира да заврши архитектуру и да се бави пројектовањем и информатиком.

"Знам да је то занимање будућности и да са завршеном архитектуром могу наћи посао и себи обезбедити будућност овде у Паралову јер сам уверен да ће се, како време пролази, Срби и Албанци помирити и наставити да живе заједно као некада", нада се овај средњошколац.

И дјед Живојин и даље вјерује да ће му унуци живјети заједно са вршњацима албанске националности и да ће презиме Ристић дуго трајати и бити уписивано у књиге рођених и вјенчаних.

Ристићи позивају представнике власти, српске и албанске, да посјете Паралово.