ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Специјални сервиси 20/02/2019

МОЖЕ ЛИ СЕ ХРВАТСКО ДРУШТВО СУПРОТСТАВИТИ УСТАШИЗАЦИЈИ?

 

О Јасеновцу постоје бројни подаци по цијелом свијету, наглашава виши научни сарадник београдског Института за европске студије Момчило Диклић и процјењује да ће Хрвати, "ако канонизују усташког свештеника Алојзија Степинца, имати од тога само штету"

 

Разговарала: Весна ШУРБАТ

БЕОГРАД, 20. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Виши научни сарадник београдског Института за европске студије Момчило Диклић сматра да је велико питање да ли ће хрватско друштво имати довољно снаге да се супротстави усташизацији.

Диклић оцјењује за Срну да ће Хрватска морати да сакупи снагу и да каже шта је био фашизам, а шта антифашизам.

Он вјерује да хрватско друштво треба да прође кроз трансформацију, те да за све што се дешава у Хрватској одговорност сноси и ЕУ, која је дозволила да више десетина хиљада људи подиже руку у усташки поздрав.

"Више деценија су такве младе масе узгајане и сада је питање како се томе супротставити? Постоје људи који то знају, али у Хрватској доминира десничарска структура и, уз помоћ одређених људи из Католичке цркве, они су власт", истиче Диклић.

Он упозорава да у хрватском друштву многи покушавају да сакрију сјећање на концентрационе логоре и бројне јаме, па за Јасеновац кажу да то није био концлогор, "већ радни логор за непоћудне".

"А, у ствари, то је био најмрачнији логор који је постојао током Другог свјетског рата. У Хрватској сада то негирају, али мислим да им то неће успјети зато што постоје бројни документи и подаци", истиче Диклић.

Он наводи примјер обимне књиге о Јасеновцу израелског историчара Гидеона Грајфа, која је тешка седам килограма.

О Јасеновцу постоје и бројни подаци по читавом свијету, наглашава он и процјењује да ће Хрвати, "ако канонизују усташког свештеника Алојзија Степинца, имати од тога само штету".

"У десет држава има докумената о његовом дјеловању. Не може се то оправдавати само режимом. Он је још 1934. године написао: `Да је више радника /свештеника/ и слободе, Србија би за 20 година била католичка`", подсјећа Диклић.

Степинац је 1939. године послао писмо тадашњем хрватском политичару Влатку Мачеку /присталици савеза са Хитлером/ да би сјеверозападну Босну требало населити Хрватима.

Диклић сматра да ће од канонизације Степинца штету имати и Католичка црква.

"Кад ово кажем, молим да ме нико не схвати погрешно, јер ја не нападам Католичку цркву. Током Другог свјетског рата Србе су помагали католички свештеници Словенци. Нису нас нападали ни свештеници италијанске националности, без обзира што су били дио фашистичког система", напомиње он.

Диклић наводи да је са демократизацијом у Хрватској дошло до рехабилитације усташких симбола, прије свега нацистичког поздрава.

Он сматра да у Хрватској, још од 1945. године па надаље, није спроведена деусташизација, односно није се јавила свијест да је погрешно све што је радио монструм-режим Независне Државе Хрватске /НДХ/ и поглавника Анте Павелића.

"Намеће се питање - да ли је могуће да се Хрватска избори за тако нешто? Могуће је ако и други буду вршили притисак на њу", сматра Диклић.

Према његовом мишљењу, у Хрватској воде двоструку игру - с једне стране загребачки надбискуп Јосип Бозанић шаље мирољубиве поруке, а, с друге стране, у просторијама исусовачке цркве промовишу књигу о Максу Лубурићу, једном од највећих злочинаца Другог свјетског рата.

Диклић наводи за Срну да хрватско друштво баштини Анту Старчевића, који је познати расиста и који је негирао постојање Срба, те да је њега наслиједио Јосип Франк, а Франка Анте Павелић.

Он напомиње да је Анте Старчевић "отац домовине и хрватског друштва које је формирао Фрањо Туђман".

Коментаришући недавну забрану употребе усташких симбола у Аустрији, Диклић закључује да је то изненадило и одређену структуру у Хрватској.