ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

11/03/2019

НИСУ ЧЕТНИЦИ УВЕЛИ "СУЖИВОТ" НИ ОБЈАВИЛИ РАТ

 

Тешко да је четнички командант Драгољуб Дража Михаиловић више крив за почетак крвавог сукоба у БиХ од оних који су је хтјели "суверену, цјеловоту и недјељиву" са везаним националним заставама, хосовцима у усташким црним униформама и "зеленим береткама", формираним годину дана прије првих ратних сукоба у БиХ.

 

Пише: Ненад ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 11. МАРТА /СРНА/ - Оног дана када су основани ХДЗ и СДА /СДС је формиран пред саме вишестраначке изборе 1990. године/, а поготово 1992, када су тада тек усвојена застава данашње Хрватске са грбом из усташког периода и застава СДА везане у знак ратног савезништва, почела је ревизија историје.

Тада су пуштене из боце и усташке "буднице", попут оне о Јури и Бобану, а са сарајевских медија ориле су се оде шехидима /мученицима за вјеру/, па су чак предлагане и за нову химну БиХ.

Интересантно је да су тада и Загреб и влада СДА у Сарајеву оптуживале Србију, Србе из БиХ и ЈНА да су "србокомунистички" и "југокомунистички" агресори. Не да су заговорници четништва, већ пропале комунистичке и југословенске идеологије.

Како се рат захуктавао, "србокомунисти" су постали "србочетнички агресори", јер је пропаганда захтијевала додатно гориво, ма колико се та два израза међусобно искључивала, пошто су четници били заклети непријатељи комуниста.

Хрватска и ратна Херцег-Босна биле су пуне отворених усташких симбола и поздрава, Сарајево је потпало под потпуни утицај исламских елемената са истока који нису са собом донијели само оружје, већ и радикалну вјерску идеологију.

Са српске стране је, наравно, услиједио одговор и медији су забиљежили оно у шта су се претвориле хрватска и тадашња муслиманска страна. Отуда су и усташе и муџахедини постали свакодневан дио медијског и политичког вокабулара.

"Суживот", ријеч коју су у јавни дискурс унијели сецесионисти од Југославије, подразумијевао је да уз три нације и три засебна друштва буду и њихове историјске истине.

Тако су данас законити и сасвим по Уставу БиХ и четнички команданти из Другог свјетског рата и припадници усташке војске, коју многи Хрвати у БиХ и у Хрватској сматрају за једину "хрватску војску", што је израз који је употријебљен и на споменику у Блајбургу.

У Сарајеву су преименовали улице свих српских антифашиста, Принципов мост је постао Фердинадов, Мустафа Бусулаџић украшава име једне школе, а на сваком ћошку се налазе натписи о "српским фашистима"...

Тако да згражавање хрватских и сарајевских медија над скупом старијих симпатизера четника у вишеградском крају и тврдње да је ријеч о "тероризму" и угрожавању "безбједности БиХ" изгледају комично или као рутински политички напади.

Историјски је познато, и то није спорно никоме, да су и неке четничке јединице /као и све друге/ вршиле злочине у Другом свјетском рату, као и да постоје потомци жртава којима није драго да то виде.

Исти је случај и са Србима који свакодневно свједоче о хрватском /најчешће усташком/ и бошњачком ревизионизму Првог и Другог свјетског рата.

Јасно је да те истине често искључују једна другу, али оне нису настале вољом групице четничких симпатизера са брда изнад Вишеграда, као ни вољом Срба који нису ни хтјели распад Југославије, већ вољом оних који данас највише "вриште" на појаву историјских симбола које не прихватају.

БиХ је земља без заједничког идентитета /рачунајући и историјски/, са веома различитим погледима на прошлост и будућност и са друштвима која буквално живе једна поред других.

То је посљедица "суживота". То је "достигнуће" оних који су бирали између ондашње БиХ, као дијела Југславије, и садашње дејтонске, оне коју је рат додатно заувијек обиљежио.

То је посљедица изјаве неприкосновеног предратног и ратног бошњачког лидера
Алије Изетбеговића, који је прије било каквог сукоба, почетком 1992. године, објавио рат у предратној Скупштини БиХ када је рекао: "Жртвоваћу мир за суверену и независну БиХ".

Тешко да је четнички командант Драгољуб Дража Михаиловић више крив за почетак крвавог сукоба у БиХ од оних који су је хтјели "суверену, цјеловоту и недјељиву" са завезаним националним заставама, хосовцима у усташким црним униформама и "зеленим береткама", формираним годину дана прије првих ратних сукоба у БиХ.

Симболи и историјски романтизам, добар или лош, не могу срушити чак ни овакву БиХ, њу руши неформирана власт на два нивоа - у Федерацији БиХ и на нивоу заједничких институција.

У оба случаја, гле чуда, кривци су управо они који, умјесто министара, пребројавају времешне учеснике четничких "хепенинга". "Да се Власи /пардон - четници/ не досјете".