ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

13/03/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 15. МАРТА /СРНА/ - Данас је петак, 15. март, 74 дан 2019. године. До краја године има 291 дан.

 

44. п. н. е. - Римског војсковођу, писца и државника Гаја Јулија Цезара на дан мартовских ида у Сенату убили републикански завјереници. Намјера им је била да тиме спасу републику, али то нису успјели. У грађанском рату су потом изгинуле вође завјере - Јуније Брут и Пармензије Касије, а власт је 31. године прије нове ере приграбио унук Цезарове сестре Оливије - Октавијан Август и завео монархију. Цезар је у почетку био присталица странке популиста - римских републиканских демократа, уз чију је помоћ 68. године прије нове ере почео да се пење љествицама моћи, поставши квестор, затим едил, претор и проконзул у Шпанији. Амбициозан и безобзиран, окренуо је леђа популистима и 60. п. н. е. је склопио Први тријумвират о подјели власти с Гнејем Помпејем Великим и Ликинијем Красом. Војнички се прославио освајањем Велике Галије од 58. до 52. п. н. е. Послије Красове смрти ушао је с војском у Италију и, прешавши рјечицу Рубикон, рекао: "Коцка је бачена". Потукао је снаге Помпеја 48. п. н. е. у бици код Фарсале у Тесалији, а кад је побиједио и понтијског краља Фарнака, Сенату је послао лаконски извјештај "Вени, види, вици" /" Дођох, видјех, побиједих"/. У Египту је помогао краљици Клеопатри Седмој - љубавници која му је родила сина Кајсариона - да се врати на пријесто, а по повратку у Рим присвојио је доживотну диктаторску власт. Из Египта је довео грчког астронома Сосигена који му је помогао да реформише рачунање времена и сачини календар назван Јулијански. Доста је писао и био изврстан стилиста, али су изгубљене његове пјесме и граматички спис "О аналогији". Остала дјела: "Коментари о грађанском рату" у три књиге, "Коментари о галском рату" у седам књига.

1776. - Конгрес САД донио одлуку о укидању зависности од британске круне.

1815. - Рођен српски сликар и писац Димитрије Аврамовић, један од зачетника романтизма у српском сликарству. Студирао је на Умјетничкој академији у Бечу, гдје је израдио одличан портрет Вука Стефановића Караџића. Украсио је зидове и иконостас Саборне цркве у Београду, цркве у Тополи, манастира у Врднику, портретисао је кнеза Михаила Обреновића, митрополита Петра, Симу Милутиновића - Сарајлију. У Светој Гори је, према налогу Државног савјета, преписивао повеље српских владара и копирао живописе и по повратку је објавио дјело "Света Гора са стране вјере, художества и повјеснице", којим је стекао велике заслуге за српску историјску науку.

1824. - Рођен српски писац Бранко Радичевић, лирски пјесник младости, љубави и патриотског заноса. Као одушевљени присталица језичке реформе Вука Караџића, први је почео да пјева на народном језику и у духу српске народне поезије. Пјесничким слободама означио је продор у нову епоху. Пјесме су му пуне ведрине, виталности, враголанске жудње и уживања у природи, али је у некима предосјетио сопствену рану смрт. Школовао се у Земуну, Сремским Карловцима, Темишвару и Бечу, гдје је студирао права и медицину и ушао у најужи круг Караџићевих присталица и пријатеља. Најљепше дане младости провео је у Сремским Карловцима, чије су љепоте, посебно узвишење Стражилово, биле његова лирска инспирација. У поеми "Ђачки растанак" опјевао је Сремске Карловце и ђачке радости, а дубину и мисаоност је исказао у пјесми "Туга и опомена", а у сатиричној пјесми "Пут" исмијао је противнике Караџићеве реформе. Умро је у Бечу 1853, а касније су му кости пренесене на Стражилово.

1848. - Три дана послије масовних демонстрација у пријестоници Аустрије - Бечу, Мађарску захватило револуционарно врење уперено против Хабсбуршке монархије.

1867. - Бечки двор, због сталне кризе која је потресала Аустрију од револуционарне 1848, одустао од унитарне државе и од тада се аустријско царство назива Аустро-Угарска или двојна монархија, у оквиру које су власт и територију подијелиле Аустрија и Мађарска. Будимпешта је од Беча преузела ресоре спољних послова, финансија и одбране.

1883. - Београд добио прву "телефонску штацију", седам година послије проналаска телефона, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у Србији добио је 1882. Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле.

1886. - Рођен руски револуционар Сергеј Миронович Костриков, познат као Сергеј Миронович Киров, чије је убиство у Лењинграду 1934. совјетски диктатор Јосиф Стаљин искористио као повод да отпочне масовне чистке. Бољшевик је постао 1904. и као професионални револуционар је учествовао у револуцијама 1905. и у Фебруарској и Октобарској револуцији 1917. Шеф Комунистичке партије Азербејџана постао је 1921, а 1926. секретар Лењинградске обласне партијске организације. Послије убиства Кирова, тада члана Политбироа и секретара Централног комитета совјетске Комунистичке партије, Стаљин је започео талас чистки и до 1938. је физички ликвидирао већину старих револуционара, учесника и вођа Октобарске револуције.

1898. - Умро енглески инжењер Хенри Бесемер, који је 1855. пронашао поступак прераде сировог гвожђа у челик, назван "Бесемеров поступак". Челичана коју је 1859. подигао у Шефилду и сада производи челик.

1900. - Рођен српски биолог Милутин Радовановић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Проучавао је упоредну анатомију и херпетологију и процес специјације, планинским језерима и на острвима Јадранског мора. Дјела: "Историја развитка животињског свијета и човјека", "Водоземци и гмизавци наше земље".

1907. - У Финској у парламент први пут изабране жене.

1916. - Предсједник САД Вудро Вилсон послао у Мексико 12.000 војника под командом генерала Џона Першинга да ухвате мексичког револуционара Панча Виљу, али је експедиција окончана неуспјехом.

1917. - Бољшевици принудили на абдикацију руског цара Николаја Другог, који је пријесто понудио брату, великом војводи Михаилу, али се он сутрадан, под притиском бољшевика, одрекао круне, чиме је послије три вијека окончана владавина династије Романов. Цара Николаја Другог, све чланове његове породице и послугу, бољшевици су, на основу наредбе вође Октобарске револуције Владимира Лењина, ликвидирали и потом искасапили у Јекатеринбургу у јулу 1918.

1922. - Египатски султан узео титулу краља као Фахд Први.

1937. - Прва централна банка крви за њено чување замрзавањем ради трансфузије основана у чикашкој болници "Кук кантри".

1939. - Трупе нацистичке Њемачке ушле у Праг и окупирале Чешку, а сутрадан је Словачка, према директиви Адолфа Хитлера, проглашена "независном државом", чиме је остварен његов план за покоравање Чехословачке. Под пријетњом окрутног напада и уништења Прага, предсједник Емил Хаха је у Берлину потписао акт о предаји земље Трећем рајху. По уласку Нијемаца у Праг Хитлер је славодобитно изјавио: "Чехословачка више не постоји". Француска и Велика Британија нису учиниле ништа да спасу независност те земље, коју су неколико мјесеци прије тога гарантовале у Минхену.

1957. - Умро српски политичар јеврејског поријекла Моша Пијаде, предсједник Скупштине ФНРЈ, сликар и новинар. Умро је у Паризу, на повратку из Велике Британије, гдје је предводио југословенску парламентарну делегацију. Сликарство је учио у Београду, Минхену и Паризу. Послије Првог свјетског рата је приступио Комунистичкој партији Југославије, а 1921. је постао члан њеног Извршног бироа. Због штампања илегалног органа Централног комитета КПЈ "Комунист" 1925. је осуђен на 20 година робије. Током тамновања је превео "Капитал", "Беду филозофије" и "Манифест комунистичке партије" Карла Маркса. У почетку Народноослободилачке борбе 1941. био је партијски руководилац у Црној Гори и тај период историја није потпуно освијетлила, посебно његову улогу у ликвидацијама политичких противника. Од децембра 1941. био је у Врховном штабу. Израдио је 1942. прве прописе о раду народноослободилачких одбора. На Другом засједању АВНОЈ-а крајем новембра 1943. у Јајцу био је потпредсједник Предсједништва, а 5. новембра је у том граду основао Телеграфску агенцију нове Југославије - Танјуг.

1983. - Умрла енглеска списатељица Ребека Вест, која је послије боравка у Југославији 1937. и 1941. написала опсежно путописно-историјско дјело "Црно јагње и сиви соко". Јунаци њених дјела су изузетне личности које се супротстављају деструктивним нагонима. Бавила се и новинарством и посебно су познати њени извјештаји с Нирнбершког процеса њемачким и аустријским ратним злочинцима послије Другог свјетског рата. Остала дјела: романи "Војников повратак", "Судија", "Харијет Хјум", "Опори глас", "Трска која мисли", студије о велеиздаји "Значење издаје", "Воз барута".

1990. - Михаил Горбачов изабран за - показало се - посљедњег предсједника СССР. Као једини кандидат за тај положај добио је 59,2 одсто гласова у Конгресу депутата.

1990. - У Ираку објешен дописник британског листа "Опсервер" Фарзад Базофт због наводне шпијунске активности, упркос апелима широм свијета режиму у Багдаду да му поштеди живот.

1991. - Умро српски писац Миодраг Булатовић, приповједач особеног стила, који је у српску литературу унио до тада непознату еруптивну снагу, ослобођену идеолошких и соцреалистичких стега. На згражање књижевних и политичких правовјерника, на свјетло дана је изнио тамну страну живота - настрано, злоћудно и опако. У отаџбини је дуго прећуткиван, поготово послије изјаве једном страном листу да је Јосип Броз "бјен бронзе", што има двосмислено значење: лице опаљено сунцем, али и метално лице властодршца. Маштовито је комбиновао фолклористички сочне ликове из родног Бијелог Поља с модерном прозном фактуром и смјелим оргијастичним третирањем еротике и сензуалности. Пажњу читалаца, али и идеолошких чистунаца привукао је већ првом збирком приповиједака "Ђаволи долазе", објављеном 1955. Један је од најпревођенијих српских писаца. Остала дјела: романи "Црвени петао лети према небу", "Херој на магарцу", "Рат је био бољи", "Људи са четири прста", "Пети прст", "Гуло, гуло", новеле "Вук и звоно", драма "Годо је дошао".

1991. - Умро српски филозоф Вељко Кораћ, професор Филозофског факултету у Београду, на чију је иницијативу основана Катедра за социологију. Заслужан је за повратак изворном разумијевању учења Карла Маркса код нас и недогматски приступ марксизму. Дјела: "Еразмо Ротердамски", "Маркс и савремена социологија", "Марксово 'ватање човјека, историје и друштва", "Филозофија и њена историја", "Историја друштвених теорија".

1991. - Предсједник Предсједништва СФРЈ и представник Србије у том тијелу Борисав Јовић дао оставку, јер је Предсједништво одбило да објави ванредно стање у земљи, суоченој с отвореном побуном сецесиониста и опасношћу крвавог распарчавања Југославије.

1993. - Израелски премијер Јицак Рабин послије састанка с предсједником САД Билом Клинтоном изразио спремност на компромис са Сиријом тако што ће овој земљи, у замјену за мировни уговор, предати дио Голанске висоравни.

1996. - Њемачке власти издале налог за хапшење иранског обавјештајног министра Алија Фалахијана због умијешаности у убиство курдских избјеглих вођа 1992. у Берлину.

1997. - У Заиру побуњеници заузели Кисангани, трећи по величини град у земљи, посљедње упориште владиних снага на истоку Заира.

2001. - Избили жестоки сукоби између македонских снага безбједности и албанских терориста у Тетову. Македонски министар одбране Љубен Пауновски упозорио међународну заједницу да Македонији пријети рат због ескалације сукоба на граници према Косову.

2003. - Ху Ђинтао /60/ изабран за новог предсједника Кине, умјесто Ђијанга Цемина /76/.

2006. - Руски парламент позвао на покретање међународне истраге о смрти бившег предсједника Југославије и Србије Слободана Милошевића и на окончање рада Хашког суда.

2007. - На Клиници за торокалну хирургију Клиничког центра у Бањалуци први пут на овим просторима успјешно извршена операција "ехинокока" срца.