ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Култура13/03/2019

СРЕДЊОШКОЛЦИ ОБИЉЕЖИЛИ 44 ГОДИНЕ ОД СМРТИ ИВЕ АНДРИЋА

 

ВИШЕГРАД, 13. МАРТА /СРНА/ - Ученици и професори Средње школе "Иво Андрић" из Вишеграда положили су данас цвијеће на споменик Иви Андрићу крај вишеградске ћуприје и у Андрићграду, поводом 44 године од смрти српског књижевника и нобеловца Иве Андрића.

 

Професор те школе Дијана Инђић Милошевић рекла је да су ова обиљежавања значајна јер се на тај начин чува успомена на Андрићева дјела, ученици се подстичу да их читају, анализирају, јер је Андрић најбољи писац менталитета БиХ и Вишеграда и босанског човјека.

"Андрић је долазио више пута у Вишеград и након добијања Нобелове наградe. Одређену суму новца поклонио је босанскохерцеговачком библиотекарству. Био је радо виђен гост у Вишеграду и вишеградској гимназији", навела је она.

Ученик четвртог разреда Настасија Пухало рекла је да на часовима српског језика уче о Андрићу и његовим дјелима.

"Поносна сам што живим у Вишеграду и што сваки дан имам прилику да пређем преко ћуприје и што много знам о Андрићу и његовом дјелу", истакла је она.

Велики српски књижевник и нобеловац Иво Андрић умро је на данашњи дан прије 44 године, а иза себе је оставио велики књижевни опус. У Андрићевом животу смјењивале су се књижевна и успјешна дипломатска фаза.

Андрић, рођен у мјесту Долац 9. октобра 1892. године, а преминуо у Београду 13. марта 1975, био је српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије.

Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност "за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље".

Андрић је у младости био припадник напредног покрета Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије.

У аустријском Грацу дипломирао је и докторирао, а вријеме између два свјетска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину.

Био је члан Српске академије наука и уметности. Његова најпознатија дјела су "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника", "Проклета авлија", "Госпођица" и "Јелена, жена које нема", затим низ узбудљивих приповједака, поетски записи...

У својим дјелима углавном се бавио описивањем живота у Босни за вријеме отоманске власти.