ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан14/03/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 16. МАРТА /СРНА/ - Данас је субота, 16. март, 75. дан 2019. До краја године има 290 дана.

 

37. - Умро римски цар Тиберије Клаудије Нерон Цезар Август, посинак Октавијана Августа, који је током владавине од 14. године н.е. осигурао границе Римског царства без нових освајања, поправио финансије и администрацију, посебно у провинцијама. Претходно се прославио у војним походима у Германији, Панонији и Далмацији. Под старост је прогласио закон "Де мајестате" /Увреда величанства/ и владао све окрутније, 26. се повукао на острво Капри, а у Риму је његов миљеник - префект преторијанаца Елије Сејан завео крвав режим у царево име. Настојећи да се дочепа пријестола, Сејан је убио царевог сина Јулија Друза, послије чега је Тиберије наредио његово смакнуће.

1521. - Португалски морепловац Фердинад Магелан Фернао де Магаљаеш стигао на Филипине, гдjе је затим погинуо у сукобу с домороцима. Послије три године пловидбе око свијета у Шпанију се 1522. од пет бродова вратила само "Викторија" са 18 чланова посаде. Путовањем је доказано да је Земља округла.

1534. - Енглеска прекинула све везе са Римокатоличком црквом.

1736. - Умро италијански композитор Ђовани Батиста Перголези, који је компоновао у маниру напуљске буфо-опере, свјеже, непосредне и веселе, са животним личностима, занимљивим ситуацијама и мелодиком блиској народној. Дјела: опера "Служавка господарица", црквена музика "Стабат матер".

1751. - Рођен амерички државник Џејмс Медисон, "отац америчког устава", предсједник САД од 1809. до 1817. С Александером Хамилтоном и Џоном Џејом је написао "Федералистичке списе" ради придобијања подршке за ратификацију устава којим је, умјесто конфедерације, увео чвршћу унију федералних држава САД.

1787. - Рођен њемачки физичар Георг Симон Ом, који је открио однос струје електромоторне силе и отпора у електричном колу, назван по њему Омов закон. Дао је знатан допринос акустици, оптици кристала и математици. Јединица за мјерење електричног отпора у међународном систему мјера њему у част названа је "ом".

1851. - Шпанија закључила конкордат са Ватиканом, према којем је римокатоличка вјера постала једина религија у држави, а црква је ставила под контролу образовање и штампу.

1859. - Рођен руски физичар и електроинжењер Александар Степанович Попов, који је пронашао и успоставио прву радио-телеграфску везу. Прије италијанског проналазача Гиљелма Марконија конструисао је први радио-пријемник.

1881. - У Београду основана Жељезничко-саобраћајна школа, која је имала два одјељења са по 50 ученика. По завршетку двогодишњег школовања ученици су упућивани на једногодишњу праксу у Аустрију или Белгију, гдје су полагали практичне и стручне испите. Школа је престала да ради 1884, а обновљена је 1922. као Државна жељезничка саобраћајна школа.

1917. - Дан послије абдикације руског цара Николаја Другог његов брат велики војвода Михаило, под притиском бољшевика, одрекао се круне, чиме је послије три вијека окончана владавина династије Романов. Цара Николаја Другог, све чланове његове породице и послугу, бољшевици су, на основу наредбе вође Октобарске револуције Владимира Лењина, ликвидирали и потом искасапили у Јекатеринбургу у јулу 1918.

1925. - Умро њемачки бактериолог Аугуст фон Васерман, који је 1906. увео методу прегледа крви /Васерманова реакција/, помоћу које је утврђивано постојање сифилиса. Проучавао је и структуру ћелија, антитоксине, узроке туберкулозе и рака и бавио се изолацијом и идентификацијом заразних клица.

1930. - Умро шпански генерал Мигел Примо де Ривера и Орбанеха, профашистички војни диктатор Шпаније од септембра 1923. до јануара 1930. Његов режим је покушао да уједини Шпанију геслом "Једна земља, једна вјера, једна монархија", али није успио да створи прихватљив политички систем, па је поднио оставку под притиском армије, чију је подршку изгубио.

1934. - У Риму потписан италијанско-мађарско-аустријски "Дунавски блок", којим је подржана експанзионистичка политика Италије наспрам "Мале антанте" - Југославије, Чехословачке и Румуније.

1935. - Њемачка потпуно одбацила клаузуле о разоружању, предвиђене Версајским уговором којим је окончан Први свјетски рат.

1939. - Словачка, дан пошто су трупе нацистичке Њемачке окупирале Чешку, према директиви Адолфа Хитлера, проглашена за "независну државу", чиме је остварен његов план за покоравање Чехословачке.

1940. - Рођен италијански филмски режисер Бернардо Бертолучи, чије филмове одликује радикално критички однос према стварности и настојање да протумачи законитости грађанског свијета и психолошке проблеме човјека у њему. Филмови: "Прије револуције", "Партнер", "Стратегија паука", "Конформиста", "Посљедњи танго у Паризу", "Двадесети вијек", "Мјесец", "Смијешан човјек", "1900", "Посљедњи кинески цар".

1953. - Јосип Броз Тито допутовао у Велику Британију, што је била прва посјета шефа југословенске државе једној западној земљи послије Другог свјетског рата.

1962. - Лансиран први совјетски сателит из серије "Космос".

1968. - Трупе САД у Вијетнамском рату масакрирале најмање 500 вијетнамских цивила у селу Ми Лај, међу којима много дјеце, жена и жена трудница. Тај ратни злочин је - кад је касније откривен - изазвао талас огорчених осуда у свијету и у америчкој јавности, али починиоци нису кажњени.

1978. - Терористичка организација "Црвене бригаде" у Риму отела бившег италијанског премијера Алда Мора. Терористи су га држали у заточеништву до маја 1978. кад су га убили.

1993. - У подметнутој експлозији у индијском граду Калкута погинуло 69 људи.

1998. - Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници Римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог свјетског рата помогну Јеврејима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтјеве да осуди несумњиво мрачну улогу коју је током рата и истребљивања, не само Јевреја, одиграо папа Пије Дванаести.

1999. - Европска комисија поднијела колективну оставку - први пут након оснивања тог извршног тијела Европске уније 1958. године - на шта је 20 европских комесара приморано оптужбама за низ превара, нерегуларности и лоше управљање финансијама.

2006. - Београд у Кану проглашен за "Град будућности централног дијела југоисточне Европе", побиједивши на такмичењу "Европски градови и региони будућности" у 2006. и 2007. години које је организовао "Фајненшел тајмс".

2014. - Становници Крима на референдуму о независности одлучили о отцјепљењу од Украјине и прикључењу Русији.