ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

15/03/2019

ЗАСТУПЉЕНОСТ НАЦИОНАЛНЕ КУХИЊЕ ДА БУДЕ БАР 50 ОДСТО

 

ФОЧА, 15. МАРТА /СРНА/ - На острву Бриони на ријеци Ћехотини код Фоче данас је одржана конференција "Гастро сусрети" чији је циљ промоција гастрономије као саставног дијела туристичке понуде.

 

Министар трговине и туризма Републике Српске Драгица Ковач истакла је да су овакви сусрети прилика да се презентују домаћа јела и пића, као и да домаћи произвођачи унаприједе понуду путем предавања и размјене искустава.

"Фоча није случајно изабрана за мјесто окупљања, јер ова општина има изузетну гастро понуду, као и све видове туризма - екотуризам, омладински, фестивалски, авантуристички, а све се то нуди кроз Национални парк `Сутјеска` и рафтинг Дрином и Таром, али и друге атрактивне дестинације", рекла је Ковачева.

Она је напоменула да гастро туризам има значајну улогу у цјелокупној туристичкој понуди.

"Ми у Српској треба да искористимо богатство наше националне кухиње, традиције и културе, да представимо Српску у што бољем свјетлу као туристичку дестинацију у региону и широм свијета", нагласила је Ковачева.

Директор Туристичке организације Републике Српске Нада Јовановић истиче да туристи увијек желе да пробају нешто ново и другачије, да понесу нове укусу и мирисе.

"Желимо да покажемо шта имамо, али у исто вријеме да спојимо наше произвођаче са пружаоцима услуга у туризму, са хотелијерима, ресторатерима, да се оно најбоље што имамо нађе у ресторанима. Наравно да мора постојати интернационална кухиња, али национална кухиња је оно због чега туристи долазе", рекла је Јовановићева.

Она је напоменула да у Српској тренутно постоје само два озваничена производа традиционалне кухиње са печатом "слоу фуд", а то су грах пољак из Херцеговине и кукуруз бјеличац из Крајине.

"Треба нам што више таквих производа. Такође, на овим сусретима желимо да истакнемо важност људских ресурса, шта је то што имамо, гдје гријешимо, шта треба да поправимо да би услуга у ресторанима, сеоским домаћинствима, хотелима имала управо оно наше аутохтоно домаће", навела је Јовановићева.

Она је додала да се обично каже да храна није скупа, а да је скупа услуга, те да се мора подићи квалитет пружања услуга.

Један од предавача, професионални кувар и професор у Угоститељско-туристичкој школи у Бањалуци Предраг Тошић каже да су гастро сусрети прилика да се угоститељима и свим туристичким радницима презентује начин услуге.

"Нажалост, понуда у нашим ресторанима претежно се своди на интернационалну кухињу, а наше највеће богатство је домаћа национална кухиња и зато овим предавањем хожемо да укажемо на предности онога што ми можемо да понудимо. Министарство је започело ову причу и вјерујем да ће истрајати док понуда домаћих јела не буде заступљена бар од 50 до 60 одсто", рекао је Тошић.

Он је напоменуо да искуства говоре да су туристи најмање спремни да смање трошкове које су предвидјели за храну, што говори колико је то значајан сегмент понуде.

Гастро сусрети окупили су излагаче из више општина Херцеговине, Горњег Подриња и Крајине.

Маја Кокољ, технолог "Херцеговачке куће" из Требиња каже да су све оно по чему је Херцеговина препознатљива, када је ријеч о храни и пићу, објединили под један кров.

"У `Херцеговачкој кући` је више од 90 домаћинстава која се баве производњом хране и пића. Осим џемова, сокова, ликера, ајвара, ту можете наћи вино, ракију, козметичке препрате, јер је Херцеговина богата љековитим биљем. Сви производи се анализирају у Институту за јавно здравље града Требиња, ради се миркобиолошка и физичко-хемијска анализа хране", рекла је Кокољ.

Велинка Станојевић из Фоче позната је по производима од боровнице, малине и других планинских плодова. "Производња је традиционална - све је природно, без конзерванса и производи су изуетно тражени", рекла је Станојевићева.

Даница Бартулић из Задруге "Даница" из Лакташа каже да ликере, вина и ракије справљају по традиционалним рецептима. "Имамо и зимницу од нашег поврћа и воћа, направљену онако како су то наше баке радиле", рекла је Бартулићева.

Вања Милошевић Ђоковић из љубинске фирме "Фармавит", која прерађује бијели лук, каже да су по овој производљи јединствени на Балкану.

"То је претежно мануелна производња. Имамо три типа маринада са различитим зачинима, затим пасту од бијелог лука која се користи као намаз или замјену за бијели лук приликом кувања и кисели бијели лук, нешто на шта људи овдје нису навикли. Тренутно радимо на проширењу производње и презадовољни смо", рекла је Ђоковићева.