ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Тема дана24/03/2019

У НИШУ ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАН СЈЕЋАЊА НА СТРАДАЛЕ У НАТО АГРЕСИЈИ

 

БЕОГРАД, 24. МАРТА /СРНА/ - Данас се навршава 20 година од НАТО бомбардовања СР Југославије, а тим поводом у Нишу ће бити обиљежен Дан сјећања на страдале у НАТО агресији.

 

Овом скупу, који ће бити одржан у 19.45 часова на Тргу краља Милана, присуствоваће предсједник Србије Александар Вучић, премијер Ана Брнабић и делегација Владе Републике Српске, коју чине генерални секретар Владе Синиша Каран, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић и министар енергетике и рударства Петар Ђокић. Прије 20 година, 24. марта, почели су ваздушни напади НАТО-а на тадашњу СР Југославију, уз кориштење муниције са осиромашеним уранијумом. Напади су трајали без прекида 78 дана, током којих су тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе. Према процјенама различитих извора, погинуло је између 1.200 и 2.500 људи. Одлука о почетку напада на СР Југославију донесена је без одобрења Савјета безбједности УН, а бомбардовање је окончано 78 дана касније усвајањем Резолуције 1244. Наредбу о почетку акције под називом "Савезничка снага" америчком генералу Веслију Кларку пренио је 23. марта тадашњи генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана. Кларк је касније у својој књизи "Модерно ратовање" признао да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СР Југославије "средином јуна 1998. године већ увелико било у току" и да је завршено крајем августа исте године. Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. године у 19.45 часова, а влада у Београду исте ноћи прогласила је ратно стање. Напад је трајао до 4.00 часа ујутро, тежиште удара били су објекти Ратног ваздухопловства, Противваздушне одбране и војне индустрије, а прве мете војни аеродроми у Приштини, Подгорици, Батајници и Ужицу, као и циљеви у Куршумлији, Новом Саду, Панчеву, Крагујевцу и Лучанима. Готово да нема града у Србији који се током 11 седмица бар неколико пута није нашао на мети напада, а Црна Гора је, углавном, била поштеђена масовних удара. Током операције извршено је 2.300 ваздушних удара по 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је око 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 20.000 великих пројектила, међу којима 1. 300 крстарећих ракета на војне и цивилне циљеве, а изручио је и 37.000 "касетних бомби" са 350.000 касетних потпројектила. Уз употребу најубојитијег оружја, НАТО је у рату против Србије употријебио и забрањено наоружање - муницију са осиромашеним уранијумом, чије посљедице и данас трпе грађани Србије, а највише дјеца, која оболијевају од рака крви. У оружаном сукобу са немјерљиво надмоћнијим непријатељем, српска ПВО успјела је да обори два авиона НАТО - ловац "Ф16" и амерички супермодерни "невидљиви" авион "Ф-117", и да зароби три непријатељска војника. Приликом повлачења снага Војске Југославије, испоставило се да је учинак НАТО-а 14 уништених тенкова, 17 оклопних транспортера и 20 артиљеријских оруђа. Акција НАТО-а, коју су Влада СР Југославије, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, услиједила је послије неуспешних преговора о рјешењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године. Бомбардовање СР Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савјета безбедности УН. Дан раније, представници Војске Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага Војске Југославије са Косова и улазак у јужну српску покрајину међународних војних трупа. Јединице Војске Југославије повукле су се са Косова након доношења резолуције УН, а прве међународне трупе ушле су на територију Косова из Македоније већ 12. јуна 1999. године. Према подацима УНХЦР, Косово је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а у покрајину се вратило око 800.000 избјеглих Албанаца. У многобројним инцидентима у истом периоду убијено је око 500 људи, рањено више десетина и отето 200, према албанским изворима. Према српским изворима, од почетка бомбардовања киднаповано је 1.500 неалбанаца.