ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

Догодило се на данашњи дан24/03/2019

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

 

БИЈЕЉИНА, 26. МАРТА /СРНА/ - Данас је уторак, 26. март, 85. дан 2019. До краја године има 280 дана.

 

1827. - Умро њемачки композитор Лудвиг ван Бетовен, један од највећих у историји музике, коју је усавршио новим средствима, обогатио и продубио, доводећи до врхунца класичну сонатну форму. Универзалност његовог генија огледа се у поетском и дубоко проживљеном сликању природе, непосредном изражавању лирских и љубавних осјећања, потресном и драматском цртању животног пута хероја. Његово сваралаштво је ујединило зрели класични стил и наговијестило романтизам. Дјела: девет симфонија, опера "Фиделио", клавирске сонате, сонате за виолину и клавир, гудачки квартети, увертире, пет концерата за клавир и оркестар, "Концерт за виолину и оркестар у де-дуру", циклус пјесама "Далекој драгој", мисе, соло пјесме, камерна музика.

1859. - Рођен енглески писац Алфред Едвард Хаусман, чија је песимистична поезија израз животне чежње и промашености. Посебно су га привлачиле теме убиства и самоубиства, личног невјерства и космичке неправде. Дјела: збирке пјесама "Момак из Шропшира", "Посљедње пјесме".

1868. - Рођен египатски племић Ахмед Фуад-паша, који је као Фуад Први 1922. ступио на пријесто као први краљ Египта. Претходно је под британским протекторатом 1917. постао египатски султан, а титулу краља је узео кад је Велика Британија дала Египту ограничену независност. На пријестолу га је послије смрти 1936. наслиједио син Фарук Први.

1874. - Рођен амерички писац Роберт Ли Фрост, четвороструки добитник Пулицерове награде за поезију, чије су најчешће теме људска усамљеност, пролазност, истовјетност човјека и природе. Дјела: збирке пјесама "Дјечакова воља", "Сјеверно од Бостона", "Поток што тече на Запад", "Сабране пјесме".

1881. - Умро српски глумац и редитељ Народног позоришта у Београду Алекса Бачвански, умјетник крупног глумачког формата и широког дијапазона, наставник у првој београдској глумачкој школи. Знатно је утицао на развој глуме у Србији. Несрећним случајем је изгубио вид и у посљедњој години живота је глумио слијеп. Режирао је "Посмртну славу кнеза Михаила", којом је 1868. отворена нова зграда Народног позоришта.

1892. - Рођен српски биолог Синиша Станковић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности и директор Биолошког института Србије. Природне науке студирао је у Београду и Греноблу. Током њемачке окупације у Другом свјетском рату је као члан Главног Народноослободилачког одбора Србије био заточен у логору на Бањици. Послије рата је као предсједник Президијума Народне скупштине Србије успјешно заступао интересе Југославије на међународним скуповима. Унаприједио је еколошки правац у биологији истраживањем живог свијета балканских језера, структуре и развоја њихових екосистема. У универзитетску наставу је увео екологију, цитологију, ембриологију, динамику развића, упоредну анатомију. Дјела: "Охридско језеро и његов живи свет" (синтеза његових научних истраживања и схватања), универзитетски уџбеници "Упоредна анатомија кичмењака", "Екологија".

1892. - Умро амерички писац Волт Волтер Витмен, пјесник слободе и демократије. Био је штампарски радник, дрводјеља и учитељ. Основу његових пјесама, написаних у неконвенционалној форми слободног стиха, чини љубав према човјеку. Снажно је утицао на модерну лирику, посебно најважнијом збирком пјесама "Влати траве".

1893. - Рођен италијански политичар Палмиро Тољати, један од оснивача Комунистичке партије Италије 1921. и њен генерални секретар од 1927. до 1964, који је разрадио концепцију "италијанског пута у социјализам". С Антонијем Грамшијем, претходником на функцији генералног секретара, основао је 1919. раднички лист "Ordine nuovo", а као представник италијанских комуниста и секретар Извршног комитета Коминтерне био је један од руководилаца републиканских снага у Шпанском грађанском рату од 1936. до 1939. У Другом свјетском рату је, послије повратка из СССР-а у земљу у марту 1944. утемељио политику националног јединства у борби против фашизма и у послијератној изградњи земље. Концепцијом "италијанског пута у социјализам" радикално је раскинуо са стаљинистичком верзијом социјализма и одлучујуће допринио каснијој потпуној самосталности партије од Москве. Дјела: збирка говора и чланака "Discorsi alla Constituente", есеј "Il Partito comunista italiano".

1913. - Више од 1.400 људи погинуло у поплавама у државама САД Охајо, Индијана и Тексас.

1914. - Рођен амерички писац Томас Ленијер Вилијамс, познат као Тенеси Вилијамс, који је сликао свијет људске изјаловљености у којем секс и насиље нарушавају атмосферу романтичне хармоније. Често је нападан због склоности ка шокантном и сензационалном. Дјела: драме "Стаклена менажерија", "Трамвај назван жеља", "Мачка на усијаном лименом крову", "Тетовирана ружа", "Њежна птица младости", "Љето и дим", "Ноћ игуане", "Camino real ", "Vieuh Carre", "Одјећа за љетњи хотел", "Не о славујима", романи "Римско прољеће госпође Стон", "Моизе и свијет разума", збирке прича "Једна рука", "Тврда шећерлема", збирка пјесама "У зиму".

1918. - Француски маршал Фердинан Фош постављен за врховног команданта савезничких снага у Првом свјетском рату.

1923. - Умрла француска глумица Сара Бернар, која је обиљежила позоришну епоху као највећа трагичарка свог доба. Уживала је изузетну популарност и савременици су је називали "божанска Сара", а њену успјешну каријеру није прекинула чак ни ампутација ноге 1915. Била је и професор Конзерваторијума у Паризу. Написала је "Мемоаре".

1925. - Рођен француски композитор и диригент Пјер Булез, чије је стваралаштво обиљежено посебним смислом за колористичке, динамичке и ритмичке нијансе и специфичним приступом људском гласу. Дјела: "Концертантна симфонија", "Полифонија X", камерно дјело "Livre pour quatuor", "Структуре за два клавира", "Чекић без господара", "Вјереничко лице".

1937. - Рим и Београд потписали пакт о пријатељству, којим је Италија гарантовала територијални интегритет Југославије и обавезала се да ускрати подршку хрватским фашистима.

1945. - Умро енглески државник Дејвид Лојд Џорџ, вођа лабуриста, неколико пута премијер Велике Британије, који је земљу предводио до побједе у Првом свјетском рату. Ограничио је 1911. власт Горњег дома парламента, а од 1906. до 1911. утемељио је радничко законодавство: осмочасовни рад за теже послове, пензија, помоћ у случају болести, повреде на раду и незапослености. Одлучно је бранио интересе британске империје и тражио јаче војно ангажовање у Првом свјетском рату, укључујући отварање савезничког фронта на Балкану (Дарданелска експедиција, Солунски фронт). Био је један од главних учесника мировне конференције у Версају. Написао је мемоаре "Двадесет пет година", у којима је обухватио период од 1892. до 1916.

1945. - Послије тешких борби америчке трупе у Другом свјетском рату освојиле мало пацифичко острво Иво Џима, стратешки важно за бомбардерске нападе на Јапан. Јапанска посада од 23.000 људи, изгинула готово до посљедњег, избацила је из строја 27.000 Американаца, од којих је 6.821 погинуо.

1953. - Амерички микробиолог Џонас Едвард Салк објавио проналазак вакцине против дјечије парализе.

1957. - Умро француски државник Едуар Ерио, кога су Нијемци у Другом свјетском рату 1942. отјерали у заробљеништво, одакле је ослобођен 1945. пошто је Црвена армија заузела Берлин. Предводио је Радикал-социјалистичку партију од 1919. до 1955. Био је више пута премијер и члан владе између 1924. и 1936, а од 1936. до 1940. и од 1947. до 1953. предсједник парламента.

1971. - Шеик Муџибур Рахман прогласио Источни Пакистан независном државом Бангладеш.

1973. - Умро енглески писац, глумац и пјевач Ноел Кауард, веома популаран између Првог и Другог свјетског рата у Великој Британији и САД. Писао је и режирао драме, комедије и музичке ревије које се одликују духовитим дијалозима, неочекиваним обртима и сценским ефектима и по већини његових комедија снимљени су филмови. Дјела: "Вртлог", "Пали анђели", "Лака врлина", "Ријеч и музика", "Приватни живот", "Несташни дух".

1979. - На церемонији у Вашингтону Израел и Египат потписима израелског премијера Менахема Бегина и египатског предсједника Анвара ел Садата закључили мировни уговор, први између јеврејске државе и неке арапске земље.

1984. - Самоубиство извршио српски писац Бранко Ћопић, члан Српске академије наука и умјетности, надахнут приповједач, творац занимљивих и упечатљивих ликова и догађаја, који је писао свјежим, сочним и сликовитим језиком. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, а у Народноослободилачком рату је учествовао од 1941. Почео је да пише као ђак учитељске школе и прије Другог свјетског рата је објавио збирке приповједака "Под Грмечом", "Борци и бјегунци" и "Планинци". Његова прозна дјела су прожета лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи завичајног Грмеча и Подгрмечја, ведрином и виталношћу духа. Написао је већи број књига за дјецу: "Бојна лира пионира", "Пут у ведрину", приче "У свијету лептирова и медвједа", "Босоного дјетињство", збирке пјесама "Огњено рађање домовине", "Ратниково прољеће". Посљедњом збирком приповједака "Башта сљезове боје", за коју је добио Његошеву награду, ведри, чак вјетропирасти Ћопић, како су га многи доживљавали, представио се као писац изузетне мисаоности и стила, али и као разочарани човјек обузет мелахнолијом и суморним слутњама, пишући у уводу књиге о стрепњи од "црних коњаника" - убица шпанског пјесника Федерика Гарсије Лорке и свог пријатеља из младости - писца Зије Диздаревића. Остала дјела: романи "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј, бронзана стражо", "Осма офанзива", збирке приповједака "Роса на бајонетима", "Сурова школа", "Доживљаји Николетине Бурсаћа".

1993. - Умро српски позоришни и филмски глумац Ташко Начић, мајстор комедије и гротеске. Прославио се у матичном позоришту "Атеље 212" сјајним улогама у "Краљу Ибију", "Радовану Трећем", "Чуду у Шаргану", "Кафаници, судници, лудници" и у многим филмовима, међу којима је најзапаженија била рола у "Давитељу против давитеља".

1999. - У ваздушном дуелу два југословенска "мига 29" против 24 авиона НАТО-а, погинуо је пилот мајор Зоран Радосављевић, прва жртва међу југословенским пилотима од почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије.

2000. - Владимир Путин изабран за новог предсједника Руске Федерације.

2003. - Државе потписнице Римског статута, којим је формиран стални Међународни кривични суд у Хагу, постигле неформални договор да за тужиоца овог суда буде именован Аргентинац Луис Морено Окампо.

2004. - Генерални секретар Фудбалског савеза СЦГ Бранко Булатовић убијен у Београду.

2004. - САД улагањем вета у Савјету безбједности УН спријечиле усвајање резолуције којом се Израел осуђује за убиство лидера Хамаса шеика Ахмеда Јасина.