ВИДЕО сервис
Све вијести

Најновије вијести

04/04/2019

ОВЕ ГОДИНЕ УЛАГАЊЕ 33 МИЛИОНА КМ У ИНФРАСТРУКТУРУ И ОПРЕМУ

 

Од 1. јануара 2020. године предвиђен је постепени улазак домова здравља на трезорски систем пословања, истиче министар здравља и социјалне заштите Републике Српске

 

Разговарала: Бранислава ВУКЕЛИЋ

БАЊАЛУКА, 4. АПРИЛА /СРНА/ - Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић истиче да ће у овој години из буџета Српске у инфраструктуру и опрему у здравственом систему бити уложено око 33 милиона КМ ради побољшања квалитета и ефикасности здравствене заштите.

"Средствима из буџета Републике Српске реализоваћемо пројекте у болницама Источно Сарајево, Добој, Фоча, у Универзитетско-клиничком центру /УКЦ/ Републике Српске. То је само дио онога што ћемо радити, јер су нам пројекције веће", каже Шеранић у интервјуу Срни.

Он наглашава да је министарство које предводи у првих 100 дана рада новог сазива Владе Српске реализовало низ активности и сачинило значајна законска рјешења, међу којима су измјене и допуне Закона о дјечијој заштити и Закон о заштити од нејонизујућих зрачења.

"Доста ствари смо покренули у ових 100 дана рада Владе. Реализација ће се видјети у наредном периоду", наводи Шеранић.

Он истиче да се наставља реализација изградње УКЦ Републике Српске, и то са аспекта техничко-економског блока који треба да задовољи потребе новог Централног блока заједно са Сјеверним и Јужним крилом, те изградња кардио- хирургије и коначно увођење услуге кардиохирургије за становнике у Републици Српској.

Шеранић подсјећа да су у прошлој години капитални пројекти и друге инвестиције у здравству Републике Српске износиле више од 84 милиона КМ.

Он наглашава да је од 1. јануара 2020. године предвиђен постепени улазак домова здравља на трезорски систем пословања.

Имајући у виду да је Дом здравља "Свети Врачеви" у Челинцу за сада једини у Српској који послује према такозваном пилот-пројекту на трезорски начин, Шеранић истиче да се овај модел на примјеру Дома здравља Челинац показао као врло добар и да је омогућио адекватније планирање и извршење обавеза.

Говорећи о 100 дана Владе, он каже да су почетком године усвојене измјене и допуне Закона о дјечијој заштити гдје је дефинисан однос за боловање да иде на 80 одсто бруто плате, те да се наставља у том правцу сходно потписаном меморандумом са послодавцима у Српској, да би се крајем године ишло поново у измјене и допуне закона и 100 одсто бруто плате ставило на терет буџета Српске, што ће бити значајна олакшица за све који послују у Српској.

Шеранић наводи да је Законом о заштити од нејонизујућих зрачења дефинисана забрана кориштења соларијума лицима млађим од 18 година, што је врло важно јер је пораст броја обољелих од малигнитета коже значајан не само у Европи и окружењу, него и Српској.

"Тиме дајемо добар одговор првенствено у превенцији малигнитета коже", рекао је Шеранић.

Он истиче да су припремљене измјене и допуне Закона о социјалној заштити којим је регулисано примање личних инвалиднина за цивилне инвалиде, додавши да је законским рјешењем третирано питање дознака за лица која су на хемодијализи.

Шеранић напомиње да је утврђен Нацрт стратегије за унапређење сексуалног и репродуктивног здравља у Републици Српској од 2019. до 2029. године с циљем унапређења демографске слике у Српској, односно планске активности у планирању породице.

Он наводи да је Влада Српске утврдила Нацрт стратегије за унапређење положаја старијих лица у Српској од 2019. до 2028. године која има 10 циљева и односе се на питања важна за најстарију популацију.

Шеранић је наглашава важност Акционог плана за превенцију и контролу незаразних болести у Републици Српској за период од 2019. до 2026. године, који је усаглашен са европским акционим планом за контролу масовних незаразних болести.

"Превенција остаје фокус у оквиру рада министарства. Максималне снаге биће уложене да се са здравственим установама покуша што је могуће боље организовати програм трансплантације", наводи министар здравља и социјалне заштите Српске.

У овој години је планирано и јасно дефинисање законског и стратешког оквира у области превенције обољења менталног здравља, те унапређење капацитета установа које збрињавају хроничне пацијенте обољеле од менталних болести, рекао је Шеранић у интервјуу Срни.